Један човек је пронашао лептирову чауру. Једнога дана се појавио мали отвор на чаури и човек је сео и посматрао лептира током неколико наредних сати. Гледао је како се лептир бори да провуче своје тело кроз мали отвор на чаури. Једног трена лептир је престао да се пробија, изгледало је као да је достигао врхунац својих могућности и даље није могао.Човек је одлучио да помогне лептиру. Узео је маказе и одсекао врх чауре. Лептир се са лакоћом ослободио чауре, али је имао неразвијено тело са малим крилима. Човек је и даље посматрао лептира, очекујући да рашири своја крила. Раширена крила би ојачала крхко тело лептира. Ништа се није дешавало. Лептир је провео остатак живота гмижући неразвијеним телом и са малим и крхким крилима. Никада није полетео.Оно што човек у својој добронамерности и брзоплетости није разумео, је да су уска чаура и борба лептира да прође кроз мали отвор на њој, Божији начин да се потерају флуиди из тела лептира у његова крила, да би она била спремна за лет када се ослободи из чауре. Некада је борба управо оно што нам је потребно у животу. Ако би нам Бог дозволио да проживимо свој живот без икаквих препрека-то би нас обогаљило. Не би били довољно јаки, колико треба или колико би могли да будемо. Не би полетели.Молио сам Бога за снагу, а Он ми даде препреку да ојачам.Молио сам Бога за мудрост, а Он ми даде проблем да решим.Молио сам Бога за просперитет, а Он ми даде мозак и мишиће.Молио сам Бога за храброст, а Он ми даде опасности да савладам.Молио сам Бога за љубав, а Он ми даде проблематичне људе да им помогнем.Молио сам Бога за услугу, а Он ми даде могућности.Нисам добио ништа што сам хтео.Добио сам све што ми је било потребно.
Свети Владика Николај Велимировић