TEKST: Književnost: Ničija zemlja i vlasničko selo- Lični stav

Sva imena, mesta, radnje su fikcija i nemaju veze sa realnim mestima, osobama, događajima.

Dete je Budalesu poslalo da se odmori na Suvu dolinu i platilo je za 10 dana 330 eura u dinarskoj protivvrednosti. Broj sunčanih dana i jačina Sunca je jaka. Ne postavljanje klime i mrežica protiv insekata na prozorima,  u kompleksu brvnara Matemate, su predstavljali veliki izazov. Danas verujem, da gazda nije hteo da postavi klimu da ne bi plaćao veće račune za struju. Prilikom dolaska me je iznenadilo sto su me sačekale 3 rolne različitog tolalet papira različite količine neupotrebljenog ostatka, kada mi je nestalo papira provela sam TRI DANA ČEKAJUĆI dok gazda nije došao i doneo papir. Naime, on je navikao da toalet papir kupuju turisti- otud i tri različite vrste papira, gazda se doslovce posvetio uštedi, stranci to nose stoički/ filozofski/ i SBZ kako već misle o andergraundičnim dvonošcima. Pa sva ta jara u brvnari od čistih borovih stabala. Joj, drago drago drveće koje je ubijeno zbog lošeg smeštaja Era, razmišlja Budalesa.

Kako je bilo pretoplo i noću, počela sam da spavam u kuhinji na donjem spratu, ali tu sam slušala kamione koji su pod okriljem mraka prevozili borova stablja za druge brvnare- u izgradnji. Kažu, ima tu brdo koje su do pola posekli.

Tu je i granica, pa izadje granična policija, ali ne i saobraćajna, a ljudi voze kao da nisu u naseljenom mestu. Tako je lik sa beogradskim tablama i podužom sedom kosicom UBIO životinju. ( Drugarica koja u Norveškoj sprema vozački, reče da je ubistvo životinjice ozbiljan prestup za vozača koji to napravi.) Meštani su prolazili pored tela koje je ležano da drumu. I nastavljali su da prolaze. Strašno. Pitali su me zbog čega sakupljam smeće u njihovom kraju. Rekoh da je grehota. A neki mladi poče da savetuje  kako eto u Beogradu ima najviše smeća a ja eto gledam Suvu Dolinu. Smešno. Pa to je njihov turizam a možda i budućnost. Preskupo. Dopremaju povrće, voće i drugo, verujem iz Užica. Šargarepe ostave u najlonskim kesama da se poduspare i da istrule na 38 stepeni za dva dana. Čudno. Čudno.

Helikopteri koji non stop nadleću nad Suvom Dolinom. Pomislih da je bombardovanje.

Kažu meštani da će ih Pridošlica spasiti i da se tu mogu da grade ISKLJUČIVO BRVNARE od borovih stabala. I da su brdo, zaboravih ime, do pola sasekli borove i četinare. A šta kad tlo pogodno klizanju, ponovo proradi? Zar te seljane ili turističke aktivizere niko nije naucio da od cigala naprave brvnaru i spolja je oblože daskama. Strašno. Najstrašnije.

Vozić Šagranska osmica i muzika koja je mene podsetila na film Andergraund, rekoše mi da je to neka grupa Izvorni Izvor. Ma ljudi, zar Srbija nema Mokranjca, pa Hristića- Norvežani nisu hteli da Munkova slika Krik bude nešto po čemu će ih stranci normirati, ali to se eto dešava u vozu Šagranska osmica, smatra Budalesa. Neljubazno manevrisanje sa turistima, koje neljbazna činovnica neće da smesti u vozić jer navodno nema mesta dok istovremeno drugima proda karte. Ružno. Najružnije. Šta li ti Nemci, Englezi i drugi, misle o tim ljudima koji nisu motivisani ni jezik sporazumevanja da nauče.

Interesanto je to: neće meštani baš  da budu kao na Zlatizlatismreka, ali nisam to tako sagledala, verujem da je greška do mene. Neću nikada više tamo.

Savet: Čovek želi da svesno bira. Svi ti poimence navedeni borci u svetskim ratovima, na spomenicima, kao da zaslužuju, samo zaborav. Tužno. Pretužno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*