TEKST: Kmet Siman- Ivo Andrić i nečije, verujem kolege Stevana S.”teoretisanje”

”Kmet Siman je bio miroljubiv čovek koji je živeo mirnim i uobičajenim načinom života za jednog kmeta, sve do trenutka kada je došlo do promene vlasti. Tada, snažno verujući da je sve postalo drugačije, promenio svoje ponašanje, pobunio se i krenuo u borbu za pravdu koja je bila nedostižna.

Siman je živeo u teškim i nesigurnim vremenima, u kojima su kmetovi bili iskorišćavani od strane svojih gospodara. Bio je svestan vremena u kome živi, šta mora da radi i kako mora da se ponaša. Poštovao je vlast i turske zakone, nije se suprotstavljao svom agi i ispunjavao je sve svoje kmetovske obaveze. Kada je tursku vlast zamenila austrijska bio je ubeđen da su stigle dugo očekivane promene, da su se promenom vlasti promenili zakoni i da je konačno postao slobodan čovek koga niko više neće moći da iskorišćava. Mislio je kmet Siman da je dolaskom Austrougara u Bosnu prošlo vreme aga i da je došlo vreme kmetova. Mislio je da je prošlo vreme „carskog pisma“, „seferske naredbe“ i turskog jahanja hrišćana. Hteo je pod okriljem nove vlasti da dobije ono u šta je verovao da treba doći. Hteo je pravdu. Dugo potiskivani bes potlačenog čoveka i ogorčenje zbog nepravde izbili su na površinu i od mirnog i poslušnog kmeta postao je samouveren i drzak čovek koji ne želi da se odrekne onoga što mu s pravom pripada. Ali, bio je u zabludi i grdno se pravario. Vlast jeste bila nova, ali su zakoni ostali stari. Kmet je i dalje bio kmet, a aga je ostao aga. Ne shvatajući da se ništa nije promenilo i da je njegova pobuna uzaludna, Siman se odlučno borio za svoje pravo. Želeći da za dušu svih svojih mrtvih skine agovski jaram sa sebe i da ono što je njegovo bude samo njegovo, te da ne mora nikome ništa da daje, zaboravio je Siman da svet funkcioniše po principu “Ono što hoće ljudi, to i vreme trpi.” Niti je bilo vreme, niti su to ljudi hteli. Njegova pravda je postala opsena koju niko niti je želo da čuje, niti da je razume. Njegova borba je bila uzaludna, jer njome ne samo da nije ništa dobio, nego je sve izgubio, i svoje imanje i svoju porodicu i svoj ugled.

Kmet Siman je bio uporan i tvrdoglav čovek. Verovao je da je pravda na njegovoj strani, da će iz borbe koju vodi izaći kao pobednik i ni pod koju cenu nije želeo da odustane od svog stava. Puno je pogrešio. Zbog svoje tvrdoglavosti i nepopustljivosti upropastio je svoj život i izgubio sve što je imao. Od uglednog poštovanog kmerta postao je prosjeka i pijanica, čovek bez ugleda koga niko ne gleda i ne sluša”.

Smatram da je dobro da čovek čita. Svojevremeno su novine Politika i Novosti objavljivali po knjigu nedeljno. Verujem da je sadašnji trenutak poželjan da čitam, što rado činim. Takodje se ovde u ovoj pripovedci Ive Andrića, našeg nobelovca, vidi da neobavešteni Odrasli ume da napravi dosta problema, kao i funkcionisanje iz kontaminacije (neabdejtovani podaci) Odraslog iz Roditelja. Lepo je to kako postoje mogućnosti za rast i razvoj, razmišljam.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*