ТЕКСТ: ЈАСНА ПСИХОЛОГ ИЗ ПОЖАРЕВЦА И НЕШТО КАО ИНТЕРНА СУПЕРВИЗИЈА

Са Јасном коју знам још из врмена, моја мати је то звала „када је Бог ишао по земљи“, повремено разменим по коју у смислу психотерапије. Тако ми шаље како и она користи филмове и онда о храни. Сматрам да то вреди да поделим: Volim da spremam jela i kolače. Ne spremam klasično i ne trošim više od sat i po vremena za ručak, isprobavam nove stvari kao siitake pečurke, kinou, kvalitetne ribe kao smudj i brancin. Namesto kupovnih kolaca radije jedem crnu čokoladu, smokve, urme, sa brazilskim, makadamija, indijskim i običnim orasima, pečene leblebje, kikiriki, suvo grožđe, brusnice… Mislim da je važno šta stavljam u sebe i to činim kad god mogu. Ne znači da svaki obrok i kolač moraju da budu takvi. Jednostavno mislim da je to ulaganje u kvalitet zivota.

Оставите одговор