… а изречено више од 19.700 хитних полицијских мера. Говоре подаци из најновијег „Десетог извештаја о независном праћењу примене Закона о спречавању насиља у породици у Србији за период јануар- фебруар 2021. године“…… повећана је стопа КРШЕЊА ИЗРЕЧЕНИХ ХИТНИХ МЕРА ЗАШТИТЕ ЖРТВЕ, као што су… њих је 1.520 више у односу на 2021. годину. … то указује да су догађаји насиља били опаснији, односно да су ресурси система исцрпљени на превентивни заштити жртве, због чега недостају мере заштите на дужи рок…
Па ипак, питам се шта су то праве превентивне мере? Ја некако верујем да је то едукација још од вртића, озбиљнија едукација у основним школама, најозбиљније дебате на нивоу ученика средњих школа.
Јер бес је наша витална, а тако лоше каналисана и разумевана, емоција. О томе се мало или нимало говори. Шта све показује то понашање, шта значи та потреба јединке да има безпоговорну власт над другим бићима. никада не причамо о особама које из својих страхова или кукавичлука или надкомплекса- бирају, на аутоматизмима, понашања која су често виђана као преферирани модел понашања у властитој нуклеарној породици. Дакле, не ретко срећем жене које јако добро знају шта не ваља да кажу партнеру- па то управо и кажу, јер су оне, у стврати и предсвесно, љуте на себе јер су својевољно изабране таквог партнера и такав однос, који – опет подсећа на њену нуклеарну породицу. Сећам се неких насловних страна новина како је супруга пријавила чувеног спортисту јер ју је физички напао а живели су око пуно година. Гледала сам наслове и питала се шта је то ту госпу навело да тек сада то насиље, ко зна које по реду, реферише медијима и пеналним установама? Јер такав однос је био од самог почетка али се она/ он заваравао да ће бити другачије или је то било осећаја мање вредости и много тога још. Некада су то имплицитни уговори и опет, још много многа чега. Трансгенерацијски. Можда чак и транскултурални став?
Дакле, шта је ту превентива?
Како једну корисну емоцију, каналисати на паметан и учинквит начи?
Јер то није тешко.