ТЕКСТ:Верујем да би миленијанци ово назвали “компилација ретро и” небитног или да ми у ствари често дајемо оно што нама треба

„Иди кући и воли ти њу!- био је то наводни одговор једног свештеника, вернику који се жалио како га жена не воли.  Али не разумете оче, рекао је на крају тај супружник како ја да волим њу када она мене не воли? Иди кући и воли ти њу, отац понови. И имао је право.

Тамо где нема љубави , морамо дометнути и мало своје , па ћемо је наћи.

Често се мужеви жале да их жена не воли. Тада свештеник открије да муж не ходи својим путем пружања љубљви, он једноставно седи и тражи да буде вољен, отприлике као неки идол који чека да му служе и обожавају га. Такав муж мора да спозна да једини начин примања трајне љубави у браку, јесте и њено давање. У животу обично примамо оно што дајемо: ако мрзимо- примамо мржњу, али ако пружимо љубав, заузврат и ми добијемо љубав.

Тако предлажу да мужеви  морају више волети али и поштовати своје жене али и жене своје мужеве, јер нема већег успеха од среће у дому, и ниједан успех који у животу остваримо, неће ништа значити ако оманемо у свом дому. Наше породице зслужују најбоље“.

Пре много много времена је постојала песма”Он ме воли на мој начи”.

Ипак, све је много сложеније. Јер ако не волимо посао који радимо- нећемо бити срећни. Или бар неки од нас.

Данас миленијанци одабиру даље школовање према месту где је највећа  статистичка заступљеност особа супротног пола. Или према сазнањима како највише новца зардитити, а не како с радошћу али и поштовањем обављати  своја опредељења.

Има и података да су жене излагане непријатностима ако не би после рада на послу, рада кући, решавања дечјих дилема и проблема- аку нису желел да будуи – заводнице.

Скроз на скроз интересантно.

А оно из књиге Сапијенс- Ј. Н. Харари о томе да бити мушкарац али и жена нису само …

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*