„Свака сличност са“ било ким или чим у следећшј сторији је „случајна“ и нема „везе са“ везом/ са „евентуално постојећим реалним особама“:
Докторка Чахура је изјавила да њу службено могу „да мењају само“ др Наседдуша или др Цмок! Даље, др Чахура се искључиво са ти обраћа свакој медицинској сестри са којима ради ( као оне су нижа раса?). О. Па она је већ са десне стране- драгог Господа. Нарцизам? И она је провела пуне три године у ковид амбуланти, за већ поменут,у плату већу за око 200 евра по месецу. Није лако исплатити стан од сто квадрата у 27- ог марта, шапућу неваљалци. И није лако радити паралелно и у приватном Дому Здравља, додају злочести. Није то лако. И тако она схвата да се Ковид амбуланта мора да затвори- макар у септембру јер месецима нема ни пар пацијената дневно. Обраћа се/ напада вербално др Наседдушу: Како то да ти имаш те “фине”школе у центру града? (Домови Здравља задужују специјалисте педијатре одређеним школама за које ови бивају наименовани- па тако и др Наседдуша. Како то да ти радиш у Централи ( а ниси ја/ Свилени/ Снајка?). Она је решила да она мора да остане у Централи. Предоходно је направила радн договор- иницијацију: са др Цмок и др Нарциса, да оне -као њу посаветују како да “се докопа” школа и ординације од др Наседдуше. У моменту када их затиче у Ковид амбуланти код др Чахуре, Наседдуша бива изненђена. Ни не помишља због чега нису и њу позвале. Др Цмок такође пуне три године ради у Ковид амбуланти са плату која је већа за 200 евра сваког месеца. Али ту постоји и куриозитет да је др Цмок пребачена из Амбуланте Аустроугарска Ливадица због због… Можда су зато тако једноумни. Након тог саветодавног интерног састанка, др Чахура два пута “фуриозно” улази код начелнице др Свекрва Шуткић, да захтева школе за које је др Наседдуша задужена и канцеларију у Централи у којој ради др Наседдуша. Тих дана је начелница др Свекрва Шуткић послала др Наседдушу три узастопна радна дана за посао од пар сати- у школе а да не би присуствовала паради особа у Центали Дома Здравља, које су агитовале за др Чахура.
Др Шуткић на дан свог рођендана у августу текуће године, одлази у пензију па тако мора да збрине поменуте. Није лако. Лепо је да је ова прича фикција па би ту у фикцији, одговорна начелница, била можда чак и, кажњена губитком пензије за овакво руковођење ( у стварности би догађаји наставили даље и одговорни је уобичајено- само награђен). Поменуте амбулатне које нису Централа су далеко, некада и по цео или два сата путовања у једном смеру и градским превозом. Ови доктори сматрају да „сви су људи једнки али су неки једнакији од других“. Па бирају- дозвољено им је да бирају-, нека др Наседдуша ( или неко други њима неважан) ради у “недођији” у амбуланти.Поменути доктори се нису ничег одрицали, њима је Министраство на захтев Дома Здравља, плаћало специјализацију јер су примогенитура, непотизам, “незаинтересованост” за пацијента, регионални лобији. За неког ко је одвајао од уста ( специјализација је коштала око 5000 еура), гладовао и сам плаћао себи специјализацију- ту нема места. Боље да нема таквог, јер онда нисмо једнаки, а боље је да и постоји мањи број „ дечјих педијатара“ него да постоји неко ко је сам себи плаћао специјализацију.
Када директорка Дома Здравља, др Цветић пита начелницу др Свекрва да ли да нови анекс уговора изда др Наседдуши сада а за позицију „Амбуланта која никада није заживела“, др Свекрва одмахује руком и каже: ма нека буде у септембру (за 4 месеца). Др Наседдуши, дакле, сада дају још једно ново обећање али сада да ће је поставити да ради у „Амбуланта која никада није заживела“, те да се не брине. Већ пола године они имају два педијатра за једно радно место. Куриозитет? Понижавање- кажу сестре у Дому Здавља у улици „ Шири шири шири везени пешкири, боса ја боса ти, ниси правоверна др Наседдушо ти“. Или „кад би људи сви , баш као деца сва, одлучила да …“.
„Свака сличност са“ било ким у овој текућој сторији је „случајна“ и нема „везе са“ „евентуално постојећим реалним особама“:
Интересантно је колико Норвежани улажу да је запосленима лепо на послу и имају чак и придевску именицу за то.