Когнитвна дисторзија је посебан начин посматрања нечега: Или, „каже“ Википедија: „Когнитивне дисторзије или грешке у мишљењу су поремећаји у којима ум неке особе ставља „спин” на догађаје које види и приписује их необјективној интерпретацији онога што доживљава – или се догађа стално. Нарочито су честе код особа са депресијом и другим поремећајима расположења. Ове грешке у мишљењу (когнитивне дисторзије) сматрају се узроком емоционалних поремећаја (нпр депресија, анксиозни поремећај) или правцем којим се нека особа креће ка ирационалним уверењима која те поремећаје поткрепљу. Човек често ових грешака уопште није свестан и ако успе да их открије и схвати као погрешне, он може да их промени. А то се може постићи само ако доживљаје реалистички сагледамао како би чак иако нису пријатни били употребљени у нашу корсист, а не против нас. У том смислу један од корака, као откривању и превенцији конгнитивних досторзија је освешћивање грешака које у мишљењу правимо“.
Према трансакционој, постоје различити начини структурисања времена. То су играње игара, практиковање ритуала, повлачења, разоноде и активности. Насупрот овоме су интимност/ блискост. Игре предсављају најопснији и најдеструктивнији начин структурисања времена. Могу да буду на три степена, при чему се Игра на трећи степен завршава трагично. Једини начин да се изађе из играња Игара је да се не игра. То свакако има своју цену. Зависно шта преферирате или шта свесно бирате. Али сваки избор је избор и има своју цену јер „Неко плати на мосту а неко на ћуприји“, каже народна мудрост.
Гештал психотерапија негује постојање хоризонталних али и вертиклних поља, што упућује на добар исход за невољника и наплату за агресоре.