Gospodja Ljubav je ono sto ja nazivam ”austrougarskim mentaliteom” jer i potiče sa tog podrčja,i dogovorimo se I tako I bude,I dobri rezultati budu vec u toku iste nedelje vidljivi. Patrijarhlnih nadzora, postovala je svekrvu i znala njene prečice i učinkovitosti. Živeci pored supruga, uz koga se često osećala najusamljenije, odlazak sina iz roditeljskog gnezda je dozivela kao krah svog zivota. Zvala ga je stalno, pitala i tražila savete i pomoć. Sina i sinovljevu porodicu je sve to dovodilo do nevoljenja nje. Napravile smo plan koji je brzo profunkcionisao.
Da, da kada roditelj zaista voli svoje dete, ostavi detetu pravo na izbor i krila i korenje.
Gospođa Kruna sklapa konstrukciju gde ”se mora da dogovara sa svojom najužom porodicom” koju u suštini i ne zanimaju te nekretnine. Njena odrasla deca su se davno skućila, imaju svoje nekretnine, i sve to doživljavaju kao neoptrebno skretanje sa svog puta. Ali gospođa Kruna je naučila da uvek bude kako ona hoće. Mozda neko njeno dete, ipak, liči na nju?
I tako roditeljske ljubavi mogu da budu blagoslov ali i prokletstvo. Verujem da mi kao roditelji možemo da odgovorno odlučujemo u ovakvim izborima.
Psihijatar i psihoterapeut