U pradavna vremena, neki vladar je imao jedinicu kćer, koja je bila gajena s ljubavlju. Svaka želja joj je bila uslišena. Ne upoznavši sebe, ni svoje snage, potrebe, emocije; zaljubla se u svog roba. Poželela je da sa njim provede život. Otac je dugo svedočio o nemogćnosti takvog izbora. Kći je istrajavala. Onda, je vladar doneo odluku da ih zatvori u jednu sobu na neko dugo vreme. Ostavši sami i bez protivljenja njegog oca, ona – kći je shvatila svoju lakomislenost, i prestala je da veruje u nemoguću misiju.
Ponekada, kada, nama važni istrajavaju u svojim izborima, koji nas dovode da posumnjamo u sebe, pametno je udahnuti i pustiti, da idu za svojim izborima. Jer za to snose sami vlastitu odgovornost. I to je jedini put/ način da razumeju i budu odgovorni prema sebi.