TEKST: Dva starca, dve vlastohlepne ćerke i puno i morija- šesti deo, Književnost i čitanje- sedmi deo

Sva lica, događjaji i lokacije su fikcija i nemaju veze sa realnim svetom:

Kada  je Vu Ran oduvao Budalesu rekavši joj „ neće valjda Aleksander da licitira ovaj prostor sa vama“ ( miči se bedna gnjido, to što tebi prostor treba za ordinaciju je glupost jer taj prostor, uz 6-7 prostorija na prvom spratu, treba Aleksander Austrijanac / strani saradnici da spava/ ju tu),

Budalesa se skupila, setila se da se tako što ne bi nikada moglo da desi u Norveskoj. Oni su bili u Unijama da Danskom i Švedskom, i kod njih se ne nalazi ovakvo ponašanje za dobrodošlo. Ne, ne raspravljaju se, Norvežani su iznad toga. I Norveška i Švedska vode računa o integraciji migranata. Da je Goran Vučurevic,v.d. direktor tako nešto uradio u Norveškoj, stvar bi se završila i pre početka, da se Budalesa tako obratila Goranu Vučureviću u Podgorici, verovatno ne bi osvanula.

Budalesa se priseća da su/je tražili/a posao u Podgovrici, kada je ministar zdravlja u CG bio Mugoša(?).- Ne, ne, nema posla, poručili su. Da, Budalesa ima žute, plave i narandžaste prijatelje, ali je to zasnovano na obostranom uvažavanju. I onda se Budalesa dalje priseća da ima strica u Podgorici. Da je stric kada su dobili bliznakinje, otišao u strinino selo Kujava da posadi dva drveta. Vratio se u Podgoricu na posao. Kada je posle par dana otišao da zalije posađeno drveće, našao je oba drveta iskopalana i sa, uvenulim i osušenim, korenjem uvis. Jasna poruka. U trenutcima malodušnosti, vajkao se da u Podgorici ne može Srbin da bude važan ni na pijaci ili  u mesnoj zajednici. Iako sanitetski pukovnik sa edukacijama, priseća se  Budalesa, u Lihenštajnu ili u Švajcarskoj, nikada nije mogao da bude na čelu garnizone ambulante u Podgorici. Strina je navijla da se CG odvoji od Srbije, vrlo bučno ( Budalesa je smatrala, na osnovu svog domaćičkog pozavanja istorije, da je ok da to CG uradi, još pre nego je Slovenija proglasila državu.).

Baka Nada je strini rekla: da si tako trčala na fakultet kao što si trčala za mojim sinom, tri fakulteta bi završila. I tako je baka završila karijeru i stric ju je krio u Vranićima na placu koji je tetka Vera kupila za njihovu majku, za Budalesinu baka Nadu, jerejsku suprugu. Subotom bi stric u prozor stavljao kandilo a baka se bunila, kandlo se pali nedeljom na praznik i pred ikonom. Strinin stav nisu voleli ni Podgoričani, rekoše joj: Da ćutiš (strina se žalila na muža nekada javno a nekda „kroz zaovina usta“), da te LJ. nije oženio, vrtela bi torbicom pod nekim fenjerom.

I tako je Budalesa počela da ignoriše Gorana Vučurevića i tog njegovog direktora Aleksandera Austrijanca. Ako Budalesa nije za njih ljudsko biće, onda su njih dvojica „ništa“ čovek, prolazila je pored njih ćuteći.

Onda je razmenila par poruka sa drugaricom koja se preselila u Norvešku u smislu da li da se javim tome i tome da krenem da raduckam norveški. Ne, rekla je Vesna, samo ako ponovo počneš da apliciraš za posao u Norveškoj, onda to ima smisla.

Zašto da ne?- pitala se Budalesa, makar ću tamo biti jasno građanin drugog reda, ovde ni ne postojim, razmišljala je. Prisetila se da “ne govori ni crmogorski ni ruski”, a ni “austijanski”,  te da nema šta da traži u zemlji svojih otaca. Jer, to sa Goranom Vučurovćem je prelilo čašu. Da, Budalesa ima žute, plave i narandžaste prijatelje, ali je to uzajamno uvažavanje. Da, vreme je da Budalesa ode nazad u Norvešku,.Veruje, ona, da je to moguće.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*