Vrativši se iz posete svojoj odrasloj deci, komšinice su radozalo sačekale ponosnu majku. Kako je bilo?- pitale su.
Kod ćerke sam ostala dugo. Jako je lepo. Njen muž ustane rano, ode u nabavku, spremi doručak i ponese joj u krevet. Tako lepo žive, da sam uživala gledajući taj sklad.
A kod sina, kako je tamo?- pitale su komšinice radoznalo.
Phii. Tužno. Onaj moj nesrećni sin ustane rano, pa na pijac, onda njoj spremi doručak. I kao da sve to nije dovoljno, još joj nosi doručak u krevet. E baš tužno. Jedva sam sastavila deset dana, pa pobegoh kući da ne gledam.
Emotivna upletenost i ugao posmatranja, često isti događaj predstave kao žrtvovanje ili kao radovanje. Verujem da je bitno da budemo fokusirani, ovde i sada i sa unutrašnjim mirom. Na taj način sebe štitimo od pogrešnih izbora, teških reči i loših emocija.