ТЕКСТ:ТЕКСТ: Домаћичка политика или Разматрање односа дело и последица или У сусрет Видовдану 2020- други део

Овај став је верујем, исто јерес?

И најзад фамозни ситносопственички (именован као) генерал Симовић  27. 03. са можда/ реализованом предикцијом „Боље роб него гроб…“. Док је српски дипломата Иво Андрић … И неке паушалне приче да је неки Мек- официр рекао Черчилу да ће Господин Броз да направи комунизам у Србији, а овај је одговорио да то није важно (за њих), или тако нешто, ово је сада присећање присећања и вероватно сумњиве веродостојности.

Или магловит и далек почетак 1999. године и хипнагогне/ хипнапомне халуцинације или варљивост давних сећања или како то Пекић пише: „Наша је меморија добрим делом живи песак кроз који, не остављајући видљивог трага, потања већина животних утисака. Негде на дну ове дубоке јаме они се задржавају и труну. Али ми, осим изузетно и мимо воље, немамо могућности да до њих допремо. Можда нас они чине овим што јесмо, али ми то не знамо поуздано, нити ћемо икада сазнати, Само се незнатан део меморије понаша као восак, чувајући отиске живота. Али без критеријума до којег нам је заиста стало: нешто од пресудног значаја заувек нестаје, нешто без икаквог утиснуто је у њега заувек.“(Године које су појели скакавци, први том, издање 2013 Лагуна, Београд, стр 95.). Па тако једна Љуље Љуљи каже Цвети Цветић давне 1999. „Знаш када сам 1.5. дошла у Македонију и хтела да избегнем код сина у Немачку, рекли су ми немој. Рат ће да се заврши 10.06. Па ето да Ти кажем да овај Ваш није Ваш и овај наш није наш, немој да бринеш мој син….“

Лични став: Верујем да је све ово само „домаћичко политиканство“.

Данас верујем да понашање појединца вреди само ако је разматрано са гледишта последица. Такође, ја себе никада нисам видела као руководиоца, верујем да је за то потребно Нешто што, верујем, не поседујем. Ово се може разматрати и са позиције Его стања. Као нпр. Имамо Его стања Родитељ и Дете, на пример. Или као „небески народ“ +- позиција у ок коралу? Шта са овим? Желимо сигурицу 1 или сигурицу2? Дилеме. Можда оно са руком везеног пешкира „домаћице мање збори да ти ручак не загори“ је једина права опција? Даље: да је перцепција под утицајем емоција, актуелних дешавања, разлчитих стања итд, те као таква подлеже чак и невалидности.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*