Tekst: Dolina Jorgovana

 

Jutros ponovo razumeh koliko je priroda lepa I lekovita I nama ljudima koji smo tako nemarni I često zli prema njoj-Prirodi. Setih se da su nekada svesno vladari i velmože imali drugačiji stav- makar i iz koristoljublja:                  www.InfoKOP.net :

“U proleće 2007. godine naslednik Francuske krune Šarl Filip od Orleana, počasni vojvoda Anžuja, zasadio je tokom posete Srbiji, nove sadnice jorgovana u dolini reke Ibar, u znak sećanja na Jelenu Anžujsku, francusku princezu i srpsku kraljicu. I ovog aprila kada cvetaju jorgovani u dolini Ibra koja je poznata i kao dolinom jorgovana u sećanje navire priča o Jeleni od pre sedam vekova koja je obeležila srpsku srednjovekovnu istoriju.

Ibarska dolina, jedna od najlepših u Srbiji, proteže se od Kosovske Mitrovice do Kraljeva, a njome krivuda Ibarska magistrala čiju su trasu prosekli stari Rimljani, proširivali srpski vladiri, a danas spada medju najprometnijih saobraćajnica. U dolini Ibra stvarani su temelji srpske srednjovekovne države, njene duhovnosti i kulture – stari grad Ras prva srpska prestonica, manastir Žiča, prva srpska arhiepiskopija, kao i manastiri Studenica, Sopoćani, Gradac, koji su u vrhu svetske kulturne baštine.

Pre sedam vekova, jednog majskog dana, kralj Uroš Prvi Nemanjić dočekao je u dolini Ibra svoju izabranicu, francusku princezu Jelenu Anžujsku, buduću srpsku kraljicu. Stigla je iz pitome Provanse u jedan sasvim dugačiji krajolik, planinski, koji presecaju sure litice kanjona reke, pa je srpski kralj, da bi joj ulepšao prve trenutke u novoj sredini, a pre svega iz velike ljubavi, odlučio da celom dolinom zasadi mirisne jorgovane. Hiljade cvetnih bokora, plave, ružičaste i bele boje duž puta od oko 270 kilometara kroz dolinu odredili su joj naziv Dolina jorgovana. Bila je i ostala ljubavno zaveštanje srpskog kralja njegovoj ženi koja je srpskom narodu podarila dva buduća kralja, Dragutina i Milutina.

Opčinjena ljubavlju i lepotom kraja, Jelena je živela više od pola veka u dvorcu na obali reke, a 1270.godine sagradila je manastir Gradac gde i danas počiva kao monahinja. Glavna manastirska crkva ima trodelni oltarski prostor, zidana je od tesanog kamena, a skulptorski ukrasi su od mermera u romano-gotičkom stilu. Ističe se lepotom arhitekture među svim srpskim crkvama srednjeg veka, a freske koje su, nažalost dosta oštećene, pripadaju vrhuncu monumentalnog stila 13. veka i prirodni su nastavak umetnosti sopoćanskih slikara”.

” …  Jelenu Anžujsku ..  plemenitosti, mudrosti,obrazovanju i dobroti prema narodu. Njena uloga je posebno značajna za prosvetiteljstvo, jer je njen dom  bio i učilište, ali i prva biblioteka – tzv. knjigohranilište. Kraljica je za potrebe manastira davala da se neke značajne knjige prepisuju. Zvali su je prvom srpskom učiteljicom, jer je u svom domu okupljala siromašne devojke iz tog kraja i podučavala ih raznim poslovima.

Priča o Dolini jorgovana je spomen na doba procvata Srbije u kojoj je Kralj Uroš Prvi proširio granice srednjevekovne države na jug. U to doba razvija se rudarstvo, šire se zanati i trgovina, a ekonomski razvoj podsticaj za unapredjenje srpske kulture i opšteg blagostanja.

Jednoga dana možda će se priča o Srbiji pamtiti i po jorgovanima. …”

Jelena Gligorić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*