„ Boja roze … sa previše roze gubimo mudrost, sve postaje sladunjavo, infantilno…“
U stolnome roze gradu,
Endemski je Balakaha,
Obećao stolničanima
Da sterilizacija pasa/ mačaka- nije potrebna jer: ovo ili ovo,
Da će dati da vlasnički psi nemaju/ ne moraju imati čipove,
Da je “prirodno”da se vlasnički psi “olakšavaju” i da to jako “prija kerušama”, iako ove beže,
Odnekud će se stalno pojavljivati ulični nesterilisani psi,
Da će Domaćini svoje smeće UGURAVATI u kantice ne trotoaru,
Da ce Gradska Čistoća da ostavlja otvorene, i čak da podbočuje poklopce na, kontejnerima- mozda da sekundarni sakupljači ne gube dragoceno vreme- rekoše „naređeno nam je“ na pitanje zbog čeka ostave otvorene kontejenre,
Da će Domaćice i dalje da gledaju Rijaliti a da komentarišu da li Vojska sme ili ne sme i da li vlasnički debeli crni pas bele njuške, sme bez gazde da boravi u naselju… I tako večeras komšija priča kako je čuo galamu i otišao da spase kerušu koju, i on je video, vijaju vlasnički mužjaci, kad tamo “ne mogu da se razdvoje” ta sirota ulična keruša i Serđo ili onaj šareni sa pola repa- nisam razumela, i neka “devojčica tu sa tim psom”. I Komšija je pita: pa šta je to, a ona ćuti. To je ona buka iz žbunja a Budalesa je pobegla od novog obraćanja deci koju roditelji samo istovare negde da bi imali svoj – mir. (Odgovornost je neka strana reč?) Ali da, devojčici je keruša verovala i – verujem ona ju je i uvela u žbunje i- tog Serdja ili kako već. KURIOZITET je da, navodno, veterinar “ne sme da steriliše uličnu kerušu ako nije vlasnička”. Reče komšija,”ako ne Beoveterina”(da steriliše sada skotnu kerušu), “naselje će imati kuce”. Ma jel to moguće da u XXI veku ta neka kao devojčica nema pojma šta se dešava, već učestvuje u tome- upravo ignorisanjem i nečinjenjem. Ponekada je nejasno u kakve žene će te takve “devojčice” da izrastu. U”iznenađene”?
Da, Povlašćeni Pojedinci iz 75, pa iz kafića – mogu da ostave svog nessterilisanog i nečipovanog psa na ulici radi „to je njima prirodno“ (naravno u takvim situacijama oni skinu ogrlicu psu da bi mogli da kažu da je pas, kao, pobegao), drugi Povlašćeni iz 91, da drže pse u kesama i kavezima u nekim vlasničkim dvorištima i da laju danonoćno na ulici a da Domaćin propituje čiji pas laje u zgradi i da se žale jer kako/ ako neko trese…
Smorno.
Sve pomenuto, naravno, ne postoji u realnosti, čista fikcija- je.
Savet: Nauči Budaleso da, i ti, okreneš glavu, i ne vidiš/ ne gledaš muku i patnju. Šta te briga. Ide zima. Kada to neko “dete” pareći psa ne razmišlja gde će ta skotna keruša i gde će ta štenad, zbog čega bi se komšija maltretirao. Zar ti roditelji ništa ne pričaju? Zar te škole ništa ne uče? Jel to mogiće da deca gledaju Rijaliti i u naselju, i to smatraju za “stvar” bez posledice- makar za okruženje. Ali, pa šta je za roditelje: briga za okruženje? “To je psima prirodno”- smrznuta sam. I ponovo, u Norveškoj postoji par registrovanih legla za ove i one vrste, i psi su sterilisani, upravo, jer vlasnici mužjaka smatraju za “greh” sterilizaciju svojih mužjaka. Zato u Norveškoj nema uličnih pasa, poneka sterilisana ulična maca u naselju. I to je to. Da. Norveška brine. I verujem da zna prevenciju neželjenog, pa zato i odgovoran stav prema vlasnicima kućnih ljubimaca. Dalje, Norveška neguje novćane kazne i nedodoirivost ne postoji.