Тражећи исцелење наиђох на четри приче:
Прича: „Оно што је у Теби“: Признати стручњак за подручја људских потенцијала у уводном делу свог предавања је питао: Ако стиснем наранџу јако, шта ће изаћи из ње? Да, из наранџе ће изаћи сок од наранџе а не сок од јабуке. Тако је и са људима. Када нас стегну проблеми, неправде, бриге, страхови, када нас клевећи, вређају, наносе нам бол; из нас изађу бес, мржња, љутња… Рекли бисмо да је то јер су нас увредили. Али, истина је да из нас излази оно што је у нама. Упамтитие то јер из Вас никада неће изаћи оно што већ није у Вама.
Прича:“ Оно што нам је у срцу“- Богаташ даде корпу пуну ђубрета сиромаху. Сиромах је узе, испразни смеће, очисти корпу и напуни је цвећем. Вратио је корпу богаташу који је зачуђено питао: Зашто? Свако даје оно што има у срцу- рекао је сиромашан човек.
Прича: „Бог и његово сакривање“- Једнога дана, према овој причи, Бог се уморио од људи. Тажио је где да се сакрије. Ређалису се предлози. На крају и предлог: Сакриј су у људско срце, То је, изгледа, место на које никада не залазе.
Прича: „Зла змија“-Зла змија је живела покрај села. Била је неваљала, пакосна, покварена, уједала је да би се забавила. Недалеко је живела Света змија. Зла је одлучила да посети Свету. Догмизала је до гомиле и почела да слуша. И тако се преобратила. Исповедила се Светој змији, покајала се и обећала да ће бити сасвим другачија. И заиста. Није више уједала. Прошло је неко време док сељани нису разумели да се она променила. Онда су једног дана наишла нека неваљала деце и почела да је вређају и гађају камењем. Промењена Зла змија се огорчена упутила Светој. Рекла јој је да она сноси кривицу итд итд. А Света њој: О глупа Змијо, рекла сам Ти да не уједаш али не и да не сикћеш.