Sva ovde pominjana lica i radnje su fikcija.
Veoma obrazovana žena je na emotivno zadat joj udarac uzvratila tako što je rekla da 18-o godišnji sin, nije sin njenog muža. I sin je prebegao u samomedikaciju. Ne nauče nas ničemu važnom u roditeljskom ili u obrazovnom sistemu. Ni o izborima. Ni o posledicama.
Onomad je došla i rekla da joj je kći izabrala mene za terapeuta jer, ona/e majka (i kći) želi/e da se razvede jer suprug pije. Priča kako ona, kći i otac odnosno suprug sede u restoranu i njih dve ignorišu oca- muža. I da je kći rekla ocu to i to. Zanemelo vrtim glavom. Onoga momenta kada sam progovorila, one su izabrale drugog ali povlađujućeg terapeuta, koji u budućnosti neće biti odgovoran. Jer „i tako su to samo njihovi izbori“.
I onda dođe mladi čovek i kaže da „mislim da sam gej“. I ja kažem da je meni sve ok.
Ili dođe mladi čovek i kaže da mu majka (urušava ego granice) upravlja životom, jer ima ključ od stana, koji on iznajmljuje a roditelji plaćaju, te sređuje, kuva, pojavljuje se nezvana, kometariše itd. Pitam zašto ne pronađe još neki posao ili iznajmi jeftiniju sobu. Nema odgovora. Mladi čovek je uslovljen komoditetom. I tako „neko plati na mostu a neko na ćupriji“. Onda i on nađe psihoterapeuta koji povlađuje njegove i roditeljske izbore. Jer tako se kupuje (roditeljima) vreme i snižava nezadovoljsvo neispunjene odrasle dece.
Napomena: sva pomenuta lica i sve pomenute radnje su fikcija i nemaju nikakve veze sa realnim osobama.