Zovem i kaže doćiću. Ispoštovali Ste me. Tj preplatila sam rad, ok mi je to. Obećava da ce za 3 dana da okreči 2 sobe, 2 hodnika, 4 radijtora i 6 vrata. Prvo za materijal uzima 200 evra, pa onda kao za boje za radijator i vrata još 200 evra. Ne bunim se jer te ljude znam i srećem ih u naselju, Radili su kod nas izolaciju, pa utikače, pa pomeranje lustera… Nemam razloga da sumnjam, naivno verujem. Majstor bojan je sada umesto oca doveo zeta peđu. Ja idem na posao i vraćam se i ne proveravam rad ali verujem, jer- pa tog čoveka znam. Pohvalio se da mu se žena porodila početkom ove godine i rodila treće dete.Trećeg dana je puno para od laka i glava me boli, zaspim do 16 a onda oko 17 oni farbaju radijator i vrata u sobi gde sam spavala. Zatim mi bojan pruza ruku. Glava me i dalje boli, i ok je pruziti ruku. Dajem mu celih 620 evra. Ja ne znam da je to sleng kao ja sam zadovoljna krečenjem i farbanjem. Ja to nisam ni pogledala jer ja verujem liku koji je lik iz naselja i otac mu tu živi. I zaspim.Sutradan dolazi parketar koga bojan nije hteo da pusti da dodje drugog dana krečenja da bi odradio deo koji trazi vreme i sušenje jer bih tako odmah otkrila prevaru i pljačku. ”Tuga, tuga”- govori dok gleda išarane zidove, zabrljana vrata i izmuzgane radijatore. A onda još dvojica majstora… Sada njih trojica gledaju i ne mogu da poveruju i pitaju jel to početnik, jel pijanac molerisao i farbao? – Jer zidovi su šareni, radijatori zabrljani, vrata šarena, tavanice šarene i neokrečene, ivice zidova ulaze i boje tavanice. Kažu mi da zovem bojana, bojan mi prekida vezu jer kaze da tamo negde radi ozbiljan posao. Verivatno je ova tri dana otac ficko tamo radio a sin fušerio ovamo. Zatim sin bojan zove i kaže da sam se ja rukovala sa njim i da sam prihvatila posao kao završen i jel ja to hoću da se posvađam sa njim. Nestvarno. Hodam kao da me je neko ubio i pitam se kada sam i kojim svojim postupkom zaslužila da se bojan, sin majstor fricin, tako ponaša prema meni? Jel gladan? Jel mu za daću? Jel mu neko strašno bolestan? Izgubio mi je 3 dana molerisanja i 5 dana za parketara, izbrukao me i ponizio kao čoveka i komšiju, i pare 620 evra za fušeraj, bruku i neprofesionalnost. I najzad kako se ponašati kada je neko neprofesionalan? Tabadziju? Kletvu? Šta se radi u ovakvim situacijama? Sem što se ponovo SVE ALI SVE ISPOČETKA KREČI U ISTOJ NEDELJI ALI SA profesionalcima. Proverava se sve vreme, posebno poznati, gubi se vreme i ide se u prodavnice pri kupovini, ne izlazi se iz kuće, sedi se sa majstorima non stop.
Stvarno, šta čovek nad kojim se izvršava bezakonje, treba da uradi? Kako je to gde nema profesionalaca sa dignitetom? Kako majstor postane nemajstor? I prisećam se Pekove knjige ”Ljudi lazi”. Strašno je to. Bezakonje kao profesionalni IZBOR. Šta sa osobom koja druge vidi kao ne ok a sebe kao ok. Narcisticki poremecaj. Izbeći i ne ulaziti nikada više u komunikaciju. Drugar Izbacivač predlaže da pošalje „svoju ekipu“ na njih trojicu, izgleda privlačno, ali neću li se tako svrstati među iste takve? Ali, tako je privlačno maštati da im „ekipa“ drobi zglobove, unakazuju kuće i daju mogućnost da potroše svoje lažno stečeno bogatstvo.
”Pravda i osveta”- prof dr D. Slović:
- ”Ako ti prijatelj nanese zlo, onda mu kazi: ” Oprastam ti sto si ucinio meni. Kako mogu da ti oprostim to sto si ucinio sebi?”
- ”… izvrsenje zlodela iz pakosti”… ”i prevladavanje raznih oblika drustvene dekadencije” ….”osecaj niže vrednosti”
- ”Kletva je oduvek bila osveta nemoćnih, onih koi nemaju snage da se osvete na bilo koji drugi način”….”Oni koji nas proklinju unose nemir u naše duše i ne daju nam mira, pisao je Seneka.” …”Onaj ko ima svest o krivici i saznanje o kletvi , već nosi teret tog čina zato što njegova podsvest ne deluje kao faktor smirivanja njegovih strahova”… ”Ni hrabri” ”nisu imuni na strah od kletve”. Živeti sa kletvom znači živeti sa zlom sudbinm.
- ”Strašno je pogledati onog koji samo podnosi nepravdu”.
- „Kurjak je zaklao neku ovcu i poneo je dalje od stada da se na miru najede. Usput ga sretne lav i otme je bez ikakvog uzdržavanja…”