„ Једна од најважнијих ствар на које сам наишао бавећи се трансакционом анализом јесте реченица Томаса Хариса: Човек је биће које се условљено својом прошлошћу, али и биће које је условљено својом будућношћу”. Ова реченица је било од велике важности за мој лични ”рат” са психологијом, и са оним што би се могло подвести под детерминистичко схватање човека, као и са једним прећутним укидањем слободе сваког појединца, не слободе у оном јуридичком смислу, оне коју Орвел једноставно означава у својом исказу да је слобода рећи да је два плус два једнако четри, већ слободе схваћене унутар онтологије, унутар самог постојања, из које, опет извиру све остале ”потенције” слободе… Склон сам да помислим да моје одушевљење Харисовим гледиште је била једна интуитивна реакциа изазвана ”подсећањем” на једну много већу истину, много већу појаву онтолошке слобде и свега што из ње следи, истину коју налазимо у Хришћанству, коју можда не можемо вербализовати али је подразумевамо, некако тајно… у дубини душе… И тако, живећу у Господњем обећању садржаном у речима ”куцајте и отвриће вам се, ових дана сам наишао на неке друге исказе – исказе на које Харисова реченица може бити само појашњавање… исказе и гледишта светог Иринеја Лионског… на његово величанствено и Богом дано виђење човека… на његово тумачење стварања човека Новим Заветом, на стављање Богочовека Христа испред Адама, на сагледавање човека, не кроз Адама који је био на почетку, већ кроз Христа Који се оваплотио касније!!! На идеју да човек није дефинисан и детерминисан Адамовим сагрешењем, падом и несавршеноством, већ Христовом победом и његовим савршенством!!! То је велика тајна човека и фантастична потенција човека – да гледа на себе и из будућности – увек кроз оно што може бити а не оно што је био или јесте сада, да буде тиме одређен и тиме детерминисан. Срећан данашњи празник и свако добро од Господа и Мајке Пресвете!!!“
Psihijatar i psihoterapeut