Sva lica i događaji su fikacija: Pa ipak i dan danas osećam bol zbog svega što se desilo. Kada sam išla na ispit jezika u Begren 2019, otišla sam da vidim da li možda nešto trebam u skat kontur da dodam ili da li sam nešto pogrešila, da popravim/ razjasnim/ da pomognem i sebi. Službenica je bila hm hm , nešto kao: ako se ikada zaposlim kod njih oni će tada… ali šta? Veoma tužna sam izašla. Više nisam znala kome da se obratim i saznam šta se dešavalo od mog zapošljavanja u DIPS B. Vodili su me i u besplatnu pravnu službu gde rade studenti prava, ali nije bilo nikakvog pomaka. Moja mudra azijatska poznanica je videla da jedem čips. Pitala je: zašto jedeš tu dečju hranu- čips. Ćutala sam. Ali da, jedem čips, jer je dete u meni povređeno.
Ego stanje Dete u nama čezne da dobija validaciju. I utehu. Međutim, to je već priča o drugim stvarima.