Пробам хаљиницу и питам јел то лан по саставу. Млада особа каже: Садржи лан, памук и еластин, лан и памук су по 50%. Очарана сам. Ипак не желим да повредим младу особу. Ћутим. То мора да је квалитет материјала-Царево-ново-одело. Очарано кажем: молим Вас спакујте ми три хаљине у све три боје, (за сваку могућу будућу прилику по једну).
Сва поменута лица и радње, у овој причи, су фикција:
„Не занима ме туђ избор. У реду ми је“. Јер присећање се ниже: ННВеће на коме Минцаца предаје дужност декана јер одлази за ректора, није предуго могао да држи обе функције, присети се свих тих дешавања, сматра се да је ок иако је тужно због толико таквих избора. Јер Минцаца је паметница. А Боки је својом памећу могао да додирне звезде. Да, да. Прво се дешава ННВеће где Грбавог линчују, наводно само, јер је ни мање ни више плагирао књигу за реизбор, али је и био Минцацаин конкурент за место декана, са ултра тесном разликом у резултату. То читање траје пуна три сата и будући/ нови декан чита тај састав. На махове се умара и греши а Генералисимус га коригује, некако му је познат тај тросатни текст.
Ту је наравно и будући/ нови ректор који стоји тик изнад новог декана. Онда долази следеће ННВеће где долази лик из Владе да посведочи да су присутни чланови апсолутно за да Минцаца буде ректор. Лик каже: О честитам колеге, једногласно! Онда се окреће према Минцаци и проговара: Па то је једноумље! „И би светло!“ Тако Минцаца постаде ректор први пут, Њања проректор а Сале Верин син и Снешкин муж други проректор(Снешка је шеф катедре за педијатрију).
Онда је прошло неко краће време па је Грбави постао декан са старијим Генералисимусовом сестрићем као продеканом и Генералисијусовом повереницом као другим продеканом; затим је Грбави посао ректор. А онда га смењује Минцаца ректор који поставља Њању за декана. Сада су уз Њању, други Генералисимусов сестрић и поверљиви дугогодишњи Минцаца- Сарадник. Онда је Грбави постао рецензент за своју област у стручној новини “Предобра пракса”… И онда су живели срећно и весело…