У току завршне године едукације из трансакционе анализе-
психотерапеутски уговор са ЕвропскаАсоцијацијаТА, на некој
радионици група различитог нивоа едукације, упознајем колегу
Стеву С., који је теолог по основном образовању, и који ми је
послао ове ванвременске приче/ легенде. Сматрам да су
ппримерене овом великом празнику, и уз дозволу млађег колеге,
делим их са Вама.
Postoji jedna legenda – govori o monahu koji je imao viđenje…
Išao je kroz pustinju, sunce je bilo jakо, vode nigde, nigde ničeg na
vidiku, osećao se teško, iznemoglo, taman tolko da pomisli kako mu je
taj hod kroz pustinju nešto najteže što je ikad doživeo do tada…
Najednom, okrenuo se iza sebe i video dva para tragova, jedan iza sebe
i jedan pored svog. To ga je začudilo, naglo se okrenuo u stranu i video
Hrista kako hoda pored njega… Monah se oduševio, odjednom, osećaj
iznemoglosti i teskobe je nestao, na njegovom licu se pojavio osmeh,
dobio je neku neočekivano snagu i nastavo da hoda brže i odlučnije
nego ranije…. Hodao je i hodao, bivao je sve više i više žedan, sunce ga
je sve više peklo, pustinji nije bilo kraja, koraci su postajali sve sporiji,
disanje sve teže, očaj i teskoba su ponovo došli, ali, čini se, mnogo jači
nego ranije… Monahu je polako počela da dolazi misao da ne može
više, da je kraj, da mu ostaje samo da padne i da čeka neizbežu smrt.
Okrenuo se još jednom oko sebe, ali ovaj put, video je samo jedan par
korako kako ostaje za njim. Pogledao je ka nebu i skoro nečujnim,
očajnim glasom rekao: Eto Bože, nema tvojh koraka pored mojih, kad
mi je nateže ti si me ostavio…
Odmah je začuo glas: Koraci koje vidiš iza sebe su moji, ja te nosim…
Vremenom sam naučio da u svakoj legendi ima istine…
Можда би могли погледати филмић Сkруџов Божић.
Или прочитати књижицу норвешког аутора: Нага пред
вољеним, Ј. Висе; о љубави, вери, невери, о нама ситним малим са
великим жељама.
Онима који славе, честитам и желим унутрашњи мир, добро
здравље, радост, срећу, блискост, парице, успех…свако добро од
Богомајке и од људи.