„ Uvod: Sused Homera Simpsona, Ned Flanders, tokom roštiljanja u dvorištu iza kuće saopštava da će napustiti trgovački posao da bi osnovao ugostiteljsku firmu po imenu Leftorium, koja će pružati usluge levorukima. Ned i Homer lome jadac iz ćurkinog tela, i Homer dobija veći deo i pravo da zaželi želju. „ Čitaj i plači!“, uzvikne on dok zamišlja Nedov propali posao. Ispostavlja se da posao zaista u početku ide slabo, što Homer saznaje dok prolazi pored restorana nekoliko nedelja kasnije. „ Puuust je „, veselo saopštava porodici za večerom. Lisa Simpson, uvek načitana kćer, imenuje i definiše emociju koju Homer oseča. Lisa Simpson: Tata, znaš li šta je šadenfrojde ( Schadenfrude)? Homer Simpsn: Ne znam šta je šadenfrojde. Molim te reci mi jer umirem od želje da saznam. Lisa; To je nemačka reč za zluradost, uživanje u tuđoj patnji….“ “… Šta Homer dobija neuspehom posla Neda Flandersa? Zapravo, veoma mnogo. Homer zavidi Nedu. Iako je Ned dobar sused, ipak je sve što on ima bolje od Homerovog u svakom pogledu, od dobro opremljene sobe za opuštanje sa stranim pivima na točenje do naglašenog porodičnog blagostanja. Zavist koju Homer oseća veoma je snažna i poprima tipičan neprijateljski oblik obojen osećanjem manje vrednosti. Kad Ned ne uspe, Homer se oseća manje inferorno. Nedov neuspeh takođe zadovoljava Homerova neprijateljska osećanja. To su prijatni psihološki dobici i zbog njih bi Homer trebao da se oseća priično dobro. Može li išta ublažiti Homerovu nesposobnost i zlovolju bolje od Nedovog neuspeha?“ “… Koristi koje Homer ima od Nedovog neuspeha uglavnom su neopipljive, ali zluradost prolazi i iz opipljivih stvari.“ „…većina našeg života prođe u nadmetanju. Jedna strana mora da izgubi da bi druga pobedila.“ “… Vidimo da, kad je ishod nešto što smo silno želeli, njegova vrednost u našim očima zasenjuje ostale faktore. Sporedni detalj da ostvarujemo svoju dobit na tuđ račun gubi značaj i ne umanjuje nam zadovoljstvo“. „…Uživanje u zasluženim nesrećama- Šta je sa zasluženošću?…Naglasiću da je želja za pravdom snažan ljudski motiv, toliko snažan da smo pristrasni u svojoj percepciji zasluženosti.“ “…Iako je zavist mučno osećanje, a zluradost prijatno, ove dve emocije često putuju u tandemu…. kako nedaće koje zadese ljude kojima zavidimo pretvaraju bol u posebnu radost. Zbog toga definicije zavisti često obuhvataju spremnost da osetimo zadovoljstvo ako osoba kojoj zavidimo pati…Zavist, zluradost i ljudska izopačenost… nesvesnom zavišću preobraćenom u neprijateljstvo. Kada se to dogodi, zavidna osoba moze da racionalizuje i opravda ekstremene oblike zluradosti, kao i agresiju…“
Sva imena, mesta i ostalo su slučajnost i nemaju nikakve veze sa realnim:
Vic koji to nije: Zbog čega želiš da komsiji crkne krava? Ni ti nećeš imati mleko. Želim to jer će komšija da pati.
Veče je oko 22 i Budalesa je snela kartonsku kutiju za uličnu macu i postavila manje kartone untra. Dolazi mlađa ćerka komšinice- nazovimo je Goca- i sklapa i stavlja svoju majicu u tu kartonsku kutiju i odlazi. Onda dolazi tata sa majušnom komšinicom punom empatije M. i ona donosi majicu i tata je savetuje da lepo sklopi majicu da bi maci bilo udobno. Onda Budalesa donosi stari zimski šal i stavlja ga sa strane kako bi majica od minijaturne i empatične komšinice M. bila na vrhu. Ujutru Budalesa izlazi i vidi da je kutija pazna i da su sve te stvari mokre kao i kutija. Neko je sipao vodu na sve to. Odnosi kutiju i šal kući na terasu da se suše a majice od dve košinice prebacuje preko ograde trema da bi se osušile. Nema je i zbunjena Budalesa i samo može da se priseti kako joj je/su biža-tata-db ili ilinka sipali urin na otirač ispred ulaznih vrata. Sada je Budalesa u dilemi: jel to uradila ilinka ili biža-tata-db. Ipak ta perfidnost više liči na biža-tatu, ilinka nastupa kao bolid i ruši sve pred sobom- pametuje Budalesa u sebi.
Naslov: Kojekude Srbijo je turistički vodič/ Mizerere/Morija prvi i drugi deo objavljen je 08.06.2021. sada može da se poveže sa time što pričaju da biža-tata-db vodi i obučava decu izviđače- i eto kako se neistine/ dezinformacije plasiraju nekažnjeno. Relativno naivna i lakoverna deca progutaju neistinu o nekoj drugoj osobi od nekog koga smatraju autoritetom. Da, otud vetar duva. Ipak, zluradost kao životni stav tata-biže-db. I Budalesa razmišlja kako, je u vreme „ kada je Bog išao po zemlji“, su roditelji obraćali pažnju kome šalju decu na edukacije/ provode vreme i sa kime njihova deca idu u izviđače. Birali su da ti ljudi budu sa stavom i karakterom. Da li ti roditelji znaju sa koliko naslade biža-tata tuče svoje lovačke pse („ tukao je psa sa klještima“ te su mnogi prijavljivali Orkama i nadležnima ali je tata-biža-db nedodiriv) koje stalno menja ( tu su i košnice pored njih skalamerija žice umotane u kesama u čemu nesretni pas (uvek je po jedan pa ga biža-tata razmeni za nekog drugog) žive na ulici, žimi i leti, tako da ne mogu nikog da vide sem da čuju) … koliko mrzi životinje i biljke… Da li danas roditelji ne proveravaju kome šalju svoju decu, i tako neki tamo biža-tata-db glumi „decoljubca“ i „plasira svoje projekcije“ na nedužne komšinice/ komšije? I onda, sada, predhodnog dana Budalesa sreće tata-bića-db u pošti pa u marketu pa on ide ispred Budalese i Budalesa vidi da je stao i da dugo stoji. Verovatno priča sa nekim,razmišlja Budalesa, pita se Budalesa dok prilazi ulazu i mestu gde tata-biza stoji. Približavajući se vidi Budalesa da biža-tata priča sa ilinkom i onda ilinka kreće prema Budalesi, i kako se Budalesa odmiče na drugi kraj proširenja između zgrada 85, 87, 77… ilinka počinje da progoni Budalesu i da se dernja po naselju i da vređa Budalesu, zatim počinje i fizički da ide za njom sve do kada Budalesa uđe u ulaz i počne da se penje stepeništem, ilinka Zafić ide i galami kojepšta. Kako li ju je biža-tata samo nahranio, nekim svojim morija idejama ili ko zna čime, kao kljukanu ćurku/ punjenu gusku. Jel moguće da njega niko i ništa ne može da kontroliše?- pametuje Budalesa u sebi. I sanja Budalesa: godina je 1999. i bombe padaju. Svog saradnika koga nisu mogli da kontrolišu, ostvili su u zgradi, znajući da na nju leteli granata. Mora da on nije imao ćerku, aktivnu- filozofira Budalesa u snu. Onda dani nekeko kaleidoskopski prolaze. Zatim sreće Budalesa G. koji je sleteo iz A u severnu prestonicu pa zemnim prevozom. „Gledaš je li zgodnog muškarca?“ – dobrodušno se osmehuje. Budalesa pilji i ćuti. „Zaboravila si me. Ja sam G. Muž od S. i zet od R. Sećaš se da sam pričao da su hteli da me ražaluju pa su me pomilovali a ja sam im rekao da ostane jer će možda valjati. Došao sam da preuzmem zemne ostatke od brata“. Budalesa se budi, baš bez veze san. Nekako je baš pfuj, filozofira ona u sebi, i dalje.
Sva imena, mesta i ostalo su slučajnost i nemaju nikakve veze sa realnim.
Knjga Zluradost. šadenfrojde tamna strana ljudske prirode: „ … Poniženje kao izvor zabave nalazi dom u ružnoj strani života..“. „ … Čovek kog vesele tuđe nesreće isti je kao čovek koji zavidi tuđem blagostanju. Jer koga god boli pojava ili postojanje date date stvari sigurno će biti srećan zbog njenog nepostojanja ili uništenja- Aristotel … Homer: Ma daj, Lisa. Samo mi je drago što vidim da nije uspeo! Obično je sav srećan i opušten i okružen voljenima, što u meni budi… šta je suprotno od one tvoje sramotne radosti? Lisa: Kiselo grožđe. Homer: Čoveče, ti Nemci imaju reč za sve!- Simpsonovi“