Sve lica, mesta, događaji su fikcija i nemaju vezu sa realnim svetom.
Slušaj priču: doneo/ dovezao mi je lik komodicu. Parkirao se sa spoljne desne strane kapije ( Viskoa škola npr. strukovnih… za pare i samo pare..) samo da iznese i stavi komodicu u kanc. Odjednom se pojavila ona čuma Naslovićeva kći sa svijim džinovskim autom. Legla je na sirenu kao da je u ko zna kojoj nedođiji. Onda je počela da urla da je to “njena kapija”. Da je ona kapija. Kako vozač sme da parkira auto gde je parkirao….drala se besomučno i pravila predstavu. Onda je pozvala Ekovisvis-lika-Vu Rana- desnicu od Aleksandera Austrijskog, koji može da iznajmi kancelariju za život a Budalesa ne može za ordinaciju, kao nije znala da“ Budalesa ne radi u Ekovisvisu. „Ovaj- Vu Ran, je odmah zvao Ekovisvis-Andreja a ovaj“ „ je“ Budalesu „stavio na spikerfon“ ali tek kada je Budalesa pitala da li Ste me stavili na spikerfon Andrej-Ekovisvis je to i potvrdio. „Vozač nije ušao u školsko dvorište. Samo 3 min je bio parkiran. Kći Naslović je mrtva hladna pravila predstavu. Nadmena. Dokona. Sedela je u svom džinovskom autu, sa firmiranim naočarama za sunce, držala je pridiku u dvorištu- pravila je besplatnu predstavu za dokone. Sa potrebom da demonstrira eksplicitnu vlast. Tako skorojevićki. Školu je njen otac oformio, on je i kupio pola te zgradurine u srcu Rozegrada. Ona je kapija. Ona je škola. Tajkun. Ona je dvorište. Ona je parking. Ona je država. Ona je privatni predsednik. Ona je privatni premijer. Ona je da prostiš dozvoljavač disanja vazduha. Kakav Tajkun.
Sve lica, mesta, događaji su fikcija i nemaju vezu sa realnim svetom.
Tutorijal: Jedino moguće je ćutanje u ovakvom slučaju. Svaka reč ili pokušaj priče da je to samo 3 minute je nepotrebna jer sagovornik ne smatra da dijalog postoji. Pokojni otac je učio Budalesu da je ta nadmenost nešto primitivno i neok. Danas se zna da je to nadkompenzacija koja govori o osećanju manje vrednosti. Što manje značaja o sebi osoba percipira, to je više galame oko nonsensa i oko važnosti vlastite persone. Što je unutrašnji sadržaj manje vredan vlasniku, to se više ulaže u spoljašnje i materijalne- detalje. Neko drugi bi vodio racuna da se ne parkira na ulazu, da se ne dernja- i bio bi svetan funkcije koju obavlja. Ali, to tako se dešavalo u vreme koje je nazivano „kad je Bog išao po zemlji“.
Tutorijal- literatura:“… pokušava da nametne svoje argumente drugoj strani, možda ne pomoću pravog nasilja, ali putem ODREĐENOG OBLIKA PRISILE, kao što je podizanje glasa, udaranje šakom o sto, ili plakanje, ovu vrstu ponašanja treba smatrati NASILNOM KOMUNIKACIJOM“- Imati hrabrosti biti srećan, Kišimi, Koga