Сва места, имена, догађаји су фикција и немају везе са евентуално постојећим.
У времена давна или „кад је Бог ишао по земљи“, a професори или претпостављени желели да поставе нови инструмент, најчешће „увезен“- тај инструмент је бивао ПРИЛАГОЂАВАН постојећем становништву и датом моменту. И тако су доводили своју школску децу да се види да ли инструмент „читљив“. Онда су ишле провере на здравим добровољцима. Тек онда је инструмент имплементиран јер је проверен и јер „ради“. „Кажу“ и да лек пре него буде – лек, мора да прође пуно провера. „Кажу“ да – „наши“ оду напоље и угледају нешто што је њима симпатично и то брже боље налепе на обичаје и популацију Розеграда и Колоније.
Закон о становању и одржавању зграда: је представљен низом параграфа и ту у самом центру се налази функција управник. Даље постоји текст: „ Закон о становању и одржавању зграда: УПИТАН КВАЛИТЕТ РАДА УПРАВНИКА СТАМБЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ“ …. “управник извршава одлуке скупштине стнара“, „заказује РЕДОВНЕ и ванредне састанке“. Било да је реч о професионалном или о управнику из саме зграде, станарима је немогуће да се изборе да се зграда не третира као приватно власништво управника, да управник- макар у престоници буде школована и ментално уравнотежена особа која ће редовно да сазива савет станара. Уместо тога постоји крсташки рат, шиканирање, иживљавање и апсолутно прогоњење појединца, на шта управник сматра да има право, упркос томе што не одржава састанке нити обавештава „стамбену заједницу“ где троши новац. Трагично је да се мора плаћати иако су управници често као „намет на вилајет“. Трагично је даље, да не постоји инструмент којим ће се самовоља управника ограничавати. Тако је освануо А4 папир налепљен на зид: „ Комшије, Ово је ручни рад комшинице докторице Драгане зимус па ево и сада. Уништила је љубичице. Хумана жена. И. Зафировић“. Невероватно. Сироти зид. Онда је неко дописао: “Бивша управнице, зграда није твоје власништво“ „Пре девет месеци је требало да закажеш збор станара и одеш са функције управник. Закажи састанак сада и нека…“. Наравно папир је нестао- веротатно је управница однела папир. Онда је, вероватно, узела да којештари по жардињерама и неко жбуње је убацила у картонску кутију и написала „Цвеће за докторицу Драгану“, и оставила је на трему улаза у зграду. А онда све то исто са новом цедуљом на којој је написала исто; „ Букет за докторицу Драгану“ и то у 21.45. ( истог дана) уз сиктање и протеривање мачака. Детињарија. Лакрдија. Доконост. Болест. Или још боље: „шта рећи а не заплакати“- често изговара Будалесина другарица Сузана Т. Трагично је да је у безвлашћу илинка – Злурада, наставила са својим суманутим походом: Дана 17.03.24. док је Будалеса била на Литургији, та докона, злурада и болесна жена је Будалеси на улазна врата стана лепила своје пројекције и своје знамење: „ Зар ти није доста твог глуматања“, „ Не скидј натпис са врата лифта“. Бљувотине којима илинка засипа Будалесу са и без присуства сведока су уобичајене и свакодневне. Па та злурада стварно има идеје величине и умишља да је зграда њена. Како се уопште могло да деси у урбаној средини и то у престоници, да докона, необразована, прогонитељски настојена појава- уопше и дође у разматрање за икакву функцију. Па и функцију Управник Стамбене Заједнице.
Ђубрење травнатих и поплочаних површина и шума је уобичајена свакодневица. Радници службе за скупљање ђубрета у Розеграду скупљају смеће и ПОДУПИРУ ПОКЛОПЦЕ КОНТЕЈНЕРА ДА БУДУ ОТВОРЕНИ и тако доступни птицама, мачкама и трговцима секундарних сировина. Све успутне кантице за смеће су склоњене јер једни исти суграђани угуравају своје кућно смеће у успутне кантице. Иако је Розеград покривен надзорним камерама 100%, никда нису кажњени уважени суграђани који себе сматрају изнад правила, или да своја рурална правила намећу у престоницу Розеград.
Сва места, имена, догађаји су фикција и немају везе са евентуално постојећим.