Божић и скуп људи који раде а некада и сарађују у простору симпа нормаликуса, која ме и позива: „свекрви је Божић“. Срећем различите терапеуте и терапеуте различитих праваца. За неке психотерапеутске правце раније не би смела да питам, али сада верујем у себе. Како је то интересантно. И поново застанем згранута како „обични“, без медицинског образовања људи, олако преузимају да психотерапеутирају психијатријске болеснике. (Да ли би они волели да имају такве интервенције на себи и за себе??). Чему психотерапија ако „он дође и оде: довиђења госпоја“. (Често имам и моралну дилему да ли да узимам паре или треба да радим социјализацију, корекције?? Има и друга, у мањој мери, дилема: психолози гешталт кажу отпор/креативну адаптацију негујеш, док ТА разликују три врсте отпора и сматрају да отписивање проблема се ради итд. Породична системска психотерапија, тражи експлорацију маладаптације система јер је маркирани само симптом. Увек размишљам са ког психотерапеутског правца почињем рад и коју секвенцу радим са ког психотерапеутског правца са особом која има менталних проблема). И док преко пута мене седи жена тако сигурна у своје познавање психијатрије, остајем дословно без текста:“Дође и оде и пре времена, довиђења госпоја“. Онда друга прича како је ишла у инострансво у пратњи психотичног психијатријског болесника, и са његовом породицом и код њих провела месец дана. Поново не могу да верујем! Па то је за породичног терапеута, пацијент је индекс пацијент. Каже психолога да је имала „страх за свој живот“. Згранутост и питам ко Вас је предложио/ саветовао? Како је то интересантно да ми у психотерапији радимо на туђим границама док су психотерапеути (пре)често, управо, омнипотентни без икаквих потврда за свој интимни доживљај!
Psihijatar i psihoterapeut