„ Život je kao vožnja vozom, sa svim stanicama, obilascima i nesrećama. Ulazimo u voz, upoznajemo svoje roditelje i mislimo da će zauvek s nama putovati, ipak oni će na nekoj stanici izaći, a mi nastavljamo putovanje bez njih. U voz će ući mnogi putnici, naša braća i sestre, prijatelji. Mnogi će izaći iz voza i za sobom ostaviti veliku prazninu. Za neke nećemo ni primetiti da su izašli. To je putovanje puno radosti, tuge, pozdrava na sastanku i na rastanku. Uspeh se sastoji u tome da uspostavimo dobar i iskren odnos. Velika zagonetka je: Ne znamo na kojoj stanici moramo izaći. Zbog toga živimo, volimo, opraštamo i dajemo najbolje, jer kada dođe taj trenutak kada moramo sići s voza i naše mesto ostane prazno, želimo da iza nas ostanu lepa sećanja, koja će nastaviti u vozu života. Želim da tvoje putovanje svakim danom bude sve lepše i da u prtljagu imaš vere, ljubavi, zdravlja, uspeha i novaca. Hvala svim putnicima u vozu mog života! Snažni ljudi znaju kako da svoj život drže u redu. Čak i sa suzama u očima mogu sa smeškom reći: Dobro sam.“
Лепота једноставног прихватања и бивања. И базична нит живота: имати „са собом“ праве вредности и велику уметност праштања људских и, пре свега, властитих несавршенстава.
Psihijatar i psihoterapeut