ТЕКСТ: Прле, Тихи, Мирко, Славко, Илинка Зафић, мајка адвоката и остали диверзанти/ однос према полицији овде и сада- четврти део

Сва лица и догађаји су фикција:

Мора да је страшно досадно када Илинка седи на прозору и чека да се вратим са псима. Јер, ово јутрос је већ треће јутро да она силази степеништем, и као гледа преда се, у моменту док откључавам врата, на спрату  стана, испод кога она живи. Она која то пре никда није радила. И са спрата на спрат она иде лифтом. Али сада нешто демонстрира: да је њена задња или да она сада мора степеницама поред мене и мојих паса?

О јадна, јадна полицијо када те нека глумица магарчи и користи као машицу за своје игре кривоклетстава. Јер илинка (мало слово И) нас је пријавила полицији као опасни смо и као претили смо јој.

Када бол и повређивање постане јако, ок је направити вежбице одвајања. Дисање. Најзад, разумети шта се у ствари дешава: да је некоме радост да другима прави несреће и муке. Негативна пажња. Нија жена чула за књигу. Није чула да не мора да свој нарцизам.. ма..- јер нарцизам и тражи публику. Па да, од сада је разматрам као нарцистички поремећај личности. И сада је јасније, и сада и не боли, јер то ипак само њу боли па се тако понаша. Сирота, сирота греотица. Која је спремна да “осветићу се”. И онда “Сила Бога не моли, али Бог силу не воли”. И ето поново вертиканог гешталт поља да ће све бити добро,

Оставите одговор