Sva lica, događjaji i lokacije su fikcija i nemaju veze sa realnim svetom:
Mirivši se sa time da strani studenti tu žive, nekada miriše spremanje hrane, bučne žurke u kao izolovanom prostoru, Budalesa je bezbroj puta, svakog meseca tokom 2-3 godine koliko su strani studenti tu živeli, išla kod Kneža da ga podseća da joj prostor gde strani studenti žive treba za ordincuju. I svaki put bi Knež reko da su oni dobri kirajdžije a žalbe o galami bi prečuo.
Pre tri dana, Budalesa je otišla da reguliše troškove, i pita Kneža da li je istina da se firma Eko-Trola-minus-vis iseljava jer on- Knež prodaje građevinarima taj prostor. Ne, reče Knež, to oni hoće da im proda kvadratne are a on im prodaje kvadratne metre prostora. Oduševila je genijalnost tog vrlo starog gospodina. Ispod fasade nežnog i brižnog i neporočnog stračića, krio se fantastičan um. Ne, neće se firma Eko- Trola-Minus-vis seliti, ta „Austrijanci su tu 15-20 godina“, i stvarno imaju ceo donji sprat: pola od Kneža a pola od Naslovića zbog čega oni i imaju parking, dve velike sale, sa 2-3-4 manje sobe, kuhinjicu, toalete…
U sledećem danu, vidi Budalesa da se Austrijanac Aleks i Ran Vu, penju stepeništem i usmeravaju se prema prostoru gde su živeli strani studenti, kancelarija broj 66. I Budalesa je pošla za njima. Oh, jel to prostor za izdavanje, pita Budalesa. Da, Aleks ga sada iznajmljuje- odgovara naprasito Ran Vu. Ali ja taj prostor tražim i čekam već godinama- izgovori Budalesa. Ma „neće valjda da“ Aleks Austrijanac „licitira sa vama taj prostor“- zašišta Ran Vu. Budalesa je pomislila: wau kako je protektivno neprijatan ovaj Vu Ran, mora da je Aleksov v.d. direktor u firmi Eko-Trola-Minus-vis. Ali, i kao da je Aleks nesposobno detence. Onda se Ran Vu okreće prema kancelariji broj 65 i pita: a ko tu živi? Kao da bi hteo i tu kanc za svog štićenika(?). Navodno će tu prespavljivati „njihovi poslovni partneri“. Veruje Budalesa da će Aleks tu živeti od sada. Ponovo stranci spavaju u radnom prostoru.