Sastojci: 4 bataka sa karabatkom (400g junetine isečene na kockice), 2 (ljute) roštiljske kobasice, 200 g masnije slanine, 2 glavice crnog luka, 1 praziluk (beli deo), 3 čena belog luka,2 crvene paprike, 2 žute paprike,1 tikvica (pola manjeg plavog patlidžana), 1 dl belog vina, 1 dl pileće (teleće kocka) supe ili tople vode, 5 dl pasiranog paradajza, 1 kašika začina C, 2 kašičice peršuna, biber, 100 g zelenih maslina bez koštice.
Način pripreme: U šerpi propržiti slaninu isečenu na manje komade. Kada slanina postane hrskava i pusti masnoću dodati posoljene i pobiberene batake ( kockice junetine). Piletinu i slaninu izvaditi na tanjir i u istoj masnoći pržiti kobasicu pa izvaditi na tanjir sa mesom i salninom. Ako kobasice puste previše masnoće deo masnoće odstranite. U preostaloj masnoći propržite luk isečen na rebarca, papriku na trake, tikvicu i beli luk da omekšaju. Dodati piletinu, slaninu i kobasice. Nasuti vino, paradajz pire, supu, začiniti pa na jakoj vatri ostaviti da provri. Smanjiti vatru pa ostaviti da krčka oko 40min. Po želji u šepu možete zajedno sa mesom dodati i nekoliko krompira isečene na manje komade. Servirati sa kuvanim pirinčem ili krompirom.

Шта је хороскоп ?

– тамо сам ишао да гледам Хари Потера

– то је наука због које се не иде у школу.

– хороскоп је оно кад су деца исто обучена и певају исту песму у више гласова.

Шта је вероисповест ?

– ко има вероисповест увек је чист, не лаже и редовно сече нокте

– не знам за шта то служи, ал’ то добијеш чим се родиш

Ко је патријарх ?

– он је председник мушким и женским поповима

– он је исто што и Свети Сава, само сто је жив

– кад је Божић , или Ускрс, он пева, а није снимио ЦД.

– патријарх је онај што се крсти кад му ми машемо.

Шта је евро ?

– то је исто што и еврокрем, само у мањој тегли.

– то су најскупље паре које се купују кад примиш плату.

Шта је Југославија ?

– Југославија је ово где живимо али више не постоји.

– то је држава из које су настали Срби у расејању.

– кад нешто имаш, па немаш, онда је то Југославија.

– то је сетра од неког Југослава, ал’ је ја не познајем.

Шта је престоница ?

– тако зову Београд на телелвизији.

Ко је доктор наука ?

– то је доктор који лечи науку

– доктор наука је научно биће

– то је онај што не носи бели мантил, него одело, па је смешан.

– он ти не каже да отвориш уста, само он прича.

– то је неки што се маскира, па не знаш да је доктор.

Шта је култура ?

– то је позориште, а мене често воде у културу.

– то се добије у кући и носи се где год да идеш.

– то се сади на селу, па се после продаје на пијаци, у граду

Шта је клонирање ?

– то је кад се кловн нервира

– то се ради на овцама, а после ће на нама

Шта је мафија ?

– кад се краду трешње, то није мафија.

Шта је дрога ?

– мој деда се дрогира. Он је дијаболичар и сваки дан даје себи дрогу из шприца.

Шта је прес конференција ?

– то је кад једни питају, а други седе и пију “Јелен” пиво.

– на то се терају новинари

Шта је аеробик ?

– кад трчиш уз музику, а ниси балерина.

– да би добио аеробик мораш бити пуно дебео

– у то верују само ружне тете

Где је Америка ?

– то су они што не знају где је Србија

– тамо су живели каубоји и Индијанци , али су се поубијали, па сад  живе само глумци.

За шта служи компјутер?

– он служи да мама и тата не спавају више заједно.

Ко је био Иво Андрић ?

– он је био зидар и направио је највећи мост на Дрини, ал’ му нису платили .

 

 

Шаље ми неко мој:

Шта најрадије једеш ?

– волим све а највише пасуљ са доколеницом.

– волим и слатко од шљивовице.

– месо од пилета са дршкицом.

– најслађе једем купуса од салате.

– шта друго него кувано јаје на око.

– волим џигерицу и друге унутрашњице.

Ко си ти ?

– то ме питају мама и тата кад се љуте, а ја им одговарам да

сам њихово дете.

– много сам фина девојчица и лепо пишем по чистом зиду

– ја сам деда, јер се зовем као он.

Шта је карактер ?

– то је спорт. Мој брат је карактериста.

– то сам видео у зоолошком врту. Има рогове, али нема реп.

Шта је слобода ?

– слобода је кад питам маму смем ли да узмем чоколаду, а она каже : “Узми, слободно !”

Шта је детињство ?

– то је мој живот кад сам био мали

– то добијемо кад се родимо, па после прође

– детињство је кад гледаш слике жуте боје

Шта је пубертет ?

– неизлечива је то болест и доба кад ти бркови порасту преко ноћи

– то је кад престанеш бити девојчица и слободно можеш да се шминкаш.

– кад сам са дедом стално причамо о девојкама из тог пубертета.

Шта је одговорност ?

– чуо сам да је то нешто јако тешко, што не може свако да носи.

– одговорност је кад ја тражим сладолед, а тата одговара : “Не може !”

– одговорност је кад одговараш друга да не учи и наговараш га да се игра.

Како се праве бебе ?

– оне се праве од бабица у породилишту.

– срамота ме да кажем, јер је то безобразан посао.

– праве се ноћу, зато жмуре кад се роде.

– то је један глупав посао за који се прима дечији додатак

– бебе се праве од роде, или од купуса. Како ко воли.

– бебе се праве кад си добар па ти роде брата, а онда је он

главни, па си џабе био добар

Шта је хоби ?

– те штапиће сам јео кад сам био мали

– мој хоби је да кварим телевизор

– хоби мог деде је лагање бабе и хватање риба.

Шта је Сунце ?

– ја сам бабино сунце. Ваљда јесам, јер ме и мама тако зове.

1)Rođaka Jasna šalje Duška Radovića:

• „Mnoge badavadžije statiraju u društvenom političkom životu. Niti imaju šta reći niti šta mogu uraditi. Oni su živi spomenici nedavnoj prošlosti kojoj danas palimo sveće.
• Čuvajmo rukovodioce jer nemamo druge. Za svakog povređenog rukovodioca biće streljano …
• Mrzimo intelektualce, intelektualci su pederi. Oni misle da sve znaju a znaju samo ono što mi ne znamo.
• Neki mladi ljudi postali su činovnici visokog ranga. Njihova obaveza nije da tumače i štite interese svojih vršnjaka već da se bore protiv njih.
• Kad već moramo i možemo bez Tita, mogli bi smo i bez svakog drugog. Ko misli drukčije neka kaže.
• Ko našim radnicima iz neposredne proizvodnje ne daje da ovladaju dohodkom i da budu u samoupravnom društvu ono što bi trebalo da budu. Jedino vlast nema ko drugi.
• Teškoće se podrazumevaju. One su prirodne. Ne može se živeti bez teškoća. Prirodno je i to da ne možemo biti zadovoljni teškoćama. Što je više teškoća, sve smo nezadovoljniji. I to je prirodno. Prirodno je i to da se moramo boriti protiv teškoća a ne protiv nezadovoljstva.
• Juče nam je Elektrodistribucija poklonila malo struje, da vidimo pobedu naših fudbalera. Rizik je bio veliki ali se sve dobro završilo. Danas smo srećni i zahvalni svima koji su bili tako dobri prema nama iako to nismo zaslužili.
• Beograde dobro jutro“.

„Posle ove emisije Duško Radović je zabranjen.“

2) Opet jugonostalgija ali sada Ivo Andrić: „ Nas ne muči odliv mozgova, naš je problem ostanak idiota“.

3) Otac/ Starac Arhimandrit Tadej: „ Budimo smireni radi svoga dobra-Zlatousti, BG, mart 2010: Ljudi su promenljivi kao vetar. Danas su za tebe, sutra su protiv tebe… Hrišćanska vera uči čoveka smirenju, poslušnosti i neopiranju zlu. Zato što su takvi bili, Rumuni nisu mnogo stradali u Drugom svetskom ratu… Svaka vlast je od Boga… mi ne znamo zašto je ona tu i kakvu nam dobit priprema Bog baš preko takve vlasti…Mi … počnemo od sebe… Svi oni koji su u brak stupili bez blagoslova“ roditeljskog“ “… nemaju mira i uzalud im je njihova ljubav…“.

Savet: Prošlost ostaviti iza sebe i živeti u (Moć-) Sadašnjem(g) Trenutku(a). Sa ličnim Unutrašnjim Mirom. Ili pretrebiti korisno a ostalo arhivirati i nastaviti dalje?

Pred kraj filma kada se otac opija od straha/ navike/ bežanja/ anesteziranja, samo mi je skliznula suza. Bila sam tužna da nas niko ne uči da je život trenutak, niti da budemo roditelji; a tako mnogo koječega bubamo.

Savet: Usporite. Budite u unutrašnjem duševnim miru. Poštujte sve/ baš sve.

 

Све особе су измишљене, сва места такође- у причи која следи:

Он је разигран, весео, пријатан млад човек који има више од 30 година. И има свог дечака. И никако да структурише своје време. Сваки покушај у том смеру доживи као контролу. Зато воли да викендом обилази фамилију, манастире и монахе. Каже да му поједини монаси пруже осећај мира и спокоја- неко време. Разумем јер и ја то добијем након недељне Службе у цркви, и то траје неко време, па са првом или следећом комуникацијом оде. Али Он ме убеђује да га такви сусрети чине заштићеним. Објашњавам да Бог има пуно нас и да нема сврхе да ради оно што можемо сами, али ме Он својим уобичајеним дебатовањем прекида и говори да је осећај благости дуготрајан, те да нема потребе за структуром дана или за радњама које нису лагане и радосне.

Причам Му две Де Мелове приче:

Када се путник похвали мудрацу да није везао магарца јер Бог чува све, а овај му каже да веже магаре јер Бог нема времена да ради оно што ми можемо.

И другу. Kада поплава плави месташце, у три наврата путници у чамцима моле свештеника да уђе у чамас. Овај одбија и каже да ће се Бог побринути за њега. Стигавши на Небо, почиње да се свађа,а Бог или Свети Петар каже: Па послао сам ти три чамца.

Како је слатко када истрајавамо у детињастим потребама да неко други брине о нама а ми останемо у Симбиози, када Отписујемо проблем…све док „Неко плати на ћуприји а неко на мосту“. Није лако. И јесте болно. Али увек постоје наши избори, и добро је да будемо свесни тога.

Све испричано овде је фикција и ништа баш ништа нема везе са реалним светом или стварним особама и местима.

 

Сва поменута лица су фикција као и сви поступци:

Песма о дружини правоверних

Данас нам је диван дан. Диван дан,

Генералисимусу (1) је рођендан.

Путем иде Боки-Сан(2),

Весео је радостан.

Генералисимусу је рођендан.

Опрезан је Боки-Сан.

Зато хода разигран.

Сусреће га Сестрић Бој(3).

Куда журиш Куме мој,

Оставински процес мој је кобајаги реалан сој.

Сусреће их Број Један (4),

Замештељству сваком рад…

Данас нам је диван дан,

Диван дан.

Генералисимусу је рођендан.

Сва поменута лица су фикција, као и описани догађаји (1)Генерални пре. (2) Н. Паметница. (3) Сестрић од бившег генералног који је сада генерални. (4) Идејни творац.

На крају свих тражења мојих грешака у овим дешавањима, осећала сам се као пас из приче „Брза одлука: Када сам имао двадесет година, док сам чувао овце, нашао сам мало нејако штене.Онако мали ми се засвиђао, па сам га једноставно покупио са собом без размишљања, Већ након пар дана сам га заволео. Свуда сам га вукао са собом, делио са њим шта сам имао. И псето је лепо напредовало. Људи из села су ме задиркивали, говорећи да је то вук, и да би требало да га убијем, јер ће се догодити велико зло.Како сам могао да их послушам, кад ми је срцу прирасло? Псето је постало кршно, велико, и када бих понекад нешто заборавио у селу, слободно сам га пустио рекавши да ми то сам донесе. Био је то врло паметан пас и помагао ми је у чувању оваца. Једног касно летњег….Одмах сам схватио шта се догодило… Ушао сам хладно, мирно у колибу и скинуо пушку изнад врата…Подигао сам лагано пушку, нанишанио у главу мог вука. Он се није ни помакао…Повукао сам обарач и он је пао…Можете мислити колико је било моје запрепашћење када сам између оваца наишао на три леша вука и једне вучице. Срце ми се стегло, а на очи ми грунуше сузе. Убио сам свог истинског пријатеља. Посумњао сам у звезду на небу…Од онда сам се некако повукао у себе. Речи су ми невољно прелазиле преко усана. Био сам врло пажљив. Зато, није увек све како изгледа. Никада не процењујте људе и ситуације на основу онога што…“.

 

Dobačeno mi je u lice od strane kolege. Ova rečenica nekako izgleda kao stigmatizacija? Kao nadkompenzacija? Odeljak F u MKB 10 klasifikaciji pripada Klasifikaciji mentalnih…itd itd.  Moji klijenti su ljudi sa bračnim neugledavanjima, debeljuce i mršavice, ljudi koji puno vole da rade, osobe koje se uplaše od samoće, zaljubljeni i odljubljeni, sa strahom od starosti, nemoći, smrti. Ima i ljudi koji imaju takvih tegoba da je samo simptom vidljiv, i da je često takav da ponekad traži malo farmakoterapije. To je isto kao Aspirin ili nešto slično. I duša ima pravo na milost i negu. Zar ne?

Svima njima kažem da sebe ne vidim boljom nego njih, već: Ja sam ok i Ti si ok. I da ono što njima savetujem, isto  praktikujem.

Tako pogledah kolegu, pa rekoh: „A možda sam i ja F?“

Klijent mi je poslao emisiju o stigmatizaciji. Voditelj emisije kaže: „poluedukovani profesionalci“. Pa zar i to nije stigmatizacija? Ili je to pozicija iz OK korala: Ja sam +ok a ti si –ok (ja sam u redu a ti nisi)? Što opet stvara nejasnoću. Šta emisija poručuje? Gost koji radi u Nemačkoj je bio precizan, konkretan sa jasnim granicama.

Želim da kažem da je osnova svakog rada ali i svake- baš svake komunikacije/ susreta: Ja sam OK i Ti si OK. Kada tako susrećemo jedni druge, stvaramo prostor za međusobno uvažavanje. Smatram da je to preferirana vrednost. Uverena sam da vredi da radimo na sebi i to učimo, i kada je teško, ali i stalno razvijamo ovaj kvalitet života. Benefiti će svakako doći, samo strpljivo i hrabro.

Kupljenu smesu, napraviti prema datom uputstu. Možete da pečete na ulju ili na papiru za pečenje u rerni.

Karijeru davanja recepata za kupljene kolače i supu iz kesice sam imala u ranim počecima rada u bolnici gde sam radila. Kako je moja mati smatrala da je domaći kolač jedino kolač a ja kupovala iste za Slavu, pa su se još moji kolači pojeli pre nego domaći žicom mućeni kolači, morala sam da nađem podršku, makar u kolektivu. Dakle imala sam više od 30 god i bila u strahu za majčinim odobravanjem. Otac je komentarisao da: samo Ona ume da skuva pasulj i niko više, ne bi li prestala da se takmiči ili da bude lojalna, verujem, sa svojom majkom koju je izgubila u petoj godini života.

Tako sam kupovala kolače, torte, pravila supe iz kesica. Reklamirala sam sebe kao ženu koja sve postiže, identifikacija sa majkom, možda. Avaj. Kada su me otkrili, kaznili su me zviždanjem, i proglasili me za metričku meru lenjosti.

Nekako je bilo najavljeno bombardovanje. Izvukla sam svesku sa receptima da, napravim Vasinu tortu. Telefon zvoni. Draga pokojna koleginica Jaga, pita kako smo, da se ne plašimo. Kada je čula da sam napravila tortu i da se spremam da operem prozore, veselo se nasmejala: „Nemoj Slatka, ako ti uradis dva posla u jednom danu, sigurno će nas bombardovati“. U redu, rekoh, želim da „spasim stvar“, neću prati prozore. Uveče uključim televizor, kad ono aktuelni predsednik prima čestitke. U tom nekom stanju negiranja kao mehanizmu psihološke odbrane, rekoh, evo, prisvajanje zasluga!

Epizoda mog Adaptiranog Deteta/ Prkosnog Deteta, danas izgleda smešno. Sumnjam da bi se više bavila detinjarijama. Danas je meni sasvim ok da budem bez odobravanja. I budem svoja.