„Имај поверења у своју праву суштину, па ћеш моћи да се ослониш на своје снаге. Поступај правилно, па ће и живот бити правичан према теби. -Буди умерен у свим видовима свог живота, па ћеш онда имати дуг и здрав живот. Буди смирен попут јутарњег мира, гледај с поверењем у будућност, као што верујеш у сутрашњи излазак Сунца, гледај на свет са ведрим миром. Снага, која држи свет, држи и тебе, јер си ти његов део“. „Јога и спорт“, С.Јесудијан Е. Хојч

A onda shvatam da Reks biva zatvoren u neku kesama umotanu žičanu kamuflažu, u tuđoj bašti nadomak zgrada, tako da pas nikog ne može da vidi i da psa Reksa niko od prolaznika ne može da vidi. I dragi Božji pas plače i cvili (tada pomislim da mu je Brka isčupao jezik) svaki Božji dan. Sada onaj je ukapirao da su ljudi u neokej stanju sa takvim ponašenjem prema psu pa ga u različita vremena smesti u tu improvozaciju.a u drugo vreme kod vulkanizera, isto, lovca. Ljudi su zvali najrazličitije organizacije za spasavanje zlostavljenih životinja i sve je ostalo na tome. Kažu: nedodoriv!
Zašto pas nije u Brkinom stanu? Jer Bibliotekarica ima stilski nameštaj, pa da ga pas ne ošteti. Jer kako bi u zagrobnom faraonskom obitavalištu, ponela ista u sebi, kada takvi mogu samo spoljašnji imetak da poseduju i razumeju. Razmene. Za ljubav i poštovanje najvoljenijih. Eh ipak smo mi u XXI veku, misli se.
A strahopoštovani Brka koji je, pričaju, sa službenim revolverom u neslužbeno vreme i za neslužbenu priliku, i usred naselja sa ljudima i decom, „oborio“ čoveka. Dalje, da je jednog svog predhodnog lovačkog psa „obesio“ pa su naišli posle dva dana i „skinuli“ psa sa drveta, pa je drugog još ranijeg lovačkog psa „ubio“. Tako da se čovek zamisli. I za trač i za neistinu, mnogo je. Tek ljudi ga izbegavaju a i nju.
I onda jednog dana kći Aktivna dođe na vrata da se žali jer „majka je nepokretna i ima visok krvni pritisak“. Ma nikako nije nepokretna, ide ona po naselju, radnjama, bavi se cvećem, sve tako „nepokretana“ i bolesna. Sada i kćer uvčači da joj bude mašica. Šta će sirota kći?
Da. „Bio jednom jedan“…
Tako je to kada neko nema u sebi, on ima potrebu da ima na i oko sebe. I to će proći. Kaže naš narod da „ničija nije do vijeka…“. Da i to će proći.Da otac je pričao „njena roba, njen dućan“. I to je lepo jer život teži životu.

On je rano penzionisani slobin (malo s) pandur aktivan i agilan izmedju splava i lova i supruginih, često, neistinitih pritužbi na okolinu. Dok je u stvari ona ta koja ruži okolinu jer namesti svoju biljku na tuđi prag pa poplavi i otirač tim drugim ljudima, lupa u radijatore da pozove komšinicu koja je dva sprata iznad nje, na kafu itd itd. Ali revnosno tutoriše drugima za ono što je uverena da su propusti drugih. Često podgovori svog muža, koji je sa niskim pragom tolerancije na frustraciju i o kome zbog tih nekih događaja vrlo živo prepričavaju ostali, da je „ugrožena“, pa on nastavi da zlostavlja okolinu. Ali sada da bi odbranio svoju suprugu. I tako ta njihova zabava traje dekadama. I opšte je poznata u kraju. Novina je da se i kći upecala na mamimu glamuroznu glumu. E to je da čovek poželi da im se vrati. Jer kažu da „sila Boga ne moli ali da Bog silu ne voli“.
U takvu sredinu stiže veseli ptičar Reks koji je duša Božja, prelep, drag, emotivno topao jer je porastao u dvorištu sa decom. I sve to znači da je drugačiji od bračnog para. U prvom susretu pomislih da je Brku neko namolio da prošeta psa dok nije tu. Jer Brka je lik koji baca petarde na moje pse, pljuje po stepeništu, kamenjem gađa ulične pse, ima nastup “komšinice a zašto vi ovo i ono“, i uvek čujem da reži dok izgovara i opet taj izazivači ton u nastupu. Razmisljam da li se možda u ovom opisu tona i nastupa projektujem?

Da. Da. To je ipak tako. I to će proći. Jer prođe svako iznanđenje snegom, kišom pa i komarcima. Da i to će sve proći. Važno je da budemo u unutrašnjem miru i kontaktom sa sobom a preko sve tri zone. I onda sledimo vlastite prioritete. I sve je jednostavno. Da. Da.

„ Život ne bi trebalo da bude putovanje do groba s namerom da se tamo stigne u lepom i dobro očuvanom telu, nego pre da se otkliza”…” oduševljeno uzvikujući: O! Kakva vožnja!“ H.S. Tompson

Dakle, kiša se drži svog plana da uvežbamo budućnost: Beograd na vodi. Trava raste. Komarci se množe.
Jutros sretoh poznanicu iz jutarnje šetnje. Kaže da će sa svojom kerušom da šeta asvaltom jer je šuma puna komaraca.
Zaista. Strašno. Počinjem da razmišljam o odevnim predmetima za prekrivanje. Ili šta god. Smešno kako sam sa tragovima komaračkih pohoda.
Da bude lakše prisećam se vica u kome ljudožderi hvataju gore pomenuta tri lika, pitaju za poslednju želju a zatim deru da bi imali kožu za bubanj. I klasika: Englez bi šolju engleskog čaja, Francuz– čašu francuskog vina. A Srbin- ekser, da izbuši svoju kožu i tako poremeti domorodački plan za doboš.
E ja se osećam, kao u tom vicu, izbockano.
Dobro je svesno izabrati misao, emociju.

1. Слани кекси: 200g самлевеног кикирикија који је предходно на сувом тефлону допечен + 500g овсеног брашна + 300g белог брашна + 350 g масти + со + прашак за пециво + 1 кафена соде бикарбоне +семенке бундеве и сунцокрета изблендирати+сусам термички дорaдити+млевени бибер + бели лук у праху + кашичица куркуме или кари зачина. Направити лоптице и пећи у галете апаратићу.
2. Торта: Плех подмазати путером да се не лепи. КОРА: 350g + млевеног кекса + 350g корнфлекс лешник kranch + 1 чаша млевених ораха + 1кафена цимета + 150g омекшаног бутера. Све добро изгњечити + евентуално мало сока од наранџе/ лимуна. Смеса се подели у три дела. Први део се утапка на плех па одозго фил онда друга кора па фил на који се дода киви или неко друго воће по жељи, битно је да суви слој добро утапка преко фила, и најзад трећи део. ФИЛ: 4 велике ољуштене наранџе изблендирати + 150 g шећера + 250g тј. кутију слатке павлаке умутити у шлаг + кора од 1 поморанџе + 2 ванилин шећера. Фил поделити у два дела, на прву и на другу кору. ПЕЧЕ се 15-20 минута на 180 степени, 5 минута пре стављања колача у рерну исту укључити, тек да рерна није скроз хладна, када рубови почну да жуте, извадити, хлади се. Прелити затим са глазуром од 200g чоколаде за кување + 6 кашика уља. Да се охлади и да одстоји. Колач је укуснији ако одстоји дан.

„Odbacujem sve tuge i nemire, sve uvređenosti i teskobu. Spokojan sam i opuštam svaki mišić svog tela. Spokojan sam i potpuno opušten. Ispunjena sam mirom. Ništa me ne remeti, potpuno sam smirena.“

Obe gospodarice svojih i porodičnih života, čije su odluke obeležile i tuđe živote. Ali tako različite nuklearne porodice i tako različite tačke polaska.

Gospođa Krunu dovodi njeno odraslo dete, jer je usamljena, tužna i tu tugu i usamljenost manifestuje na način koji njenu decu uznemirava.
Gospođa Kruna je inventivna i kreativna ali suprug je umro „tri nedelje“ pre njihove zlatne svadbe. Tri nedelje su tri godine, ali su njoj godine sa njim bile nedelje. A i oni drugi- generacija su otišli (u drugu priču). Odlučna, jasna, dosledna mozda i sekantna, sigurno je plovila morima nemira i dečjih dilema i odrastanja. „Odrekla sam se karijere na deset godina da bih bila sa decom“ i onda postaje jasno kako su njena deca dobila i korenje i krila. Govori jasno i bez kolebanja. O svom odrastanju. O svom važnom plesu. O svojoj posvećenosti. I najzad o vučjaku Aresu koji je bio star itd, ali su neki kobajagi učeni došli i kazali da Aresa treba uspavati. I Ares je dozvolio, nije se protivio. Samo se sa suzama oprostio, i saglasio sa gazdinim saglašavanjem.
Pokušavam da stignm do nje i pricam da se radikulopatija neće smanjiti na način na koji je tretira, kažem opet i opet ona nastavlja svoju direkciju. I još jednom pokušavam jer je boli pokret, i opet isto. Odustajem. Donosi prekrasne kolače od kojih je svaki drugačijeg materijala i drugačijeg izgleda. Izgleda kao fina tema. Priča o đumbiru i limunu i limeti i o integralnom brašnu 1000… Kažem da koristim smrznutu narandžu ali ne, samo sklizne niz nju. I kažem za pitu sa ljutim paprikama, i to sklizne u neizgovoreno. Priznaje brašno od lana i pirinča, to ostane. Jer ona je došla da mi kaže da ima važnije poslove kao što je da posadi čemprese na groblju, i da bude ova poseta i ona, pa „neće imati vremena do 15. jula“.
I dok sve to prica, tuga probija iz Prvog plesa i prvih pisma Njemu, iz Afrika kao dvogodišnji svesni izbor, iz Ares koji je tako poseban da i danas živi. I svi su ipak tu a ipak tamo. I ona bi…da posadi zimzelene biljke na grobu gde je suprug i gde je …