Sastojci: Kore: 3 jaja, 125g šećera, 125ml mleka, 125g brašna(meko), 40g kakaa, 1 prašak za pecivo . Fil: 500g maskarpone sira, 500ml slatke pavlake, 250g prah šećera, 2 vanilin šećera, 2 šlag fiksa. Ganaš krema: 1deo- 150ml slatke pavlake, 150g cokolade. 2deo- 100ml slatke pavlake, 150g cokolade.

Priprema: Kore –  umutiti jaja i secer. Dodati mleko i dalje mutiti zatim brasno, kakao i prašak za pecivo prosejano kroz sito. Smesu podelimo na dva jednaka dela ( dve kore ) i peći u kalupu/plehu veličine 30×20,obložen papirom, 10 minuta na 180 stepeni. Fil- umutiti maskarpone sir, posebno slatku pavlaku i zatim oba fila pomesamo. Dodamo secer u prahu, vanilin secer i šlag fiks. Podeliti na dva dela. Ređamo prvu koru, pa prvu polovinu fila. Odložiti u frižider na 20 minuta. Za to vreme zagrejemo slatku pavlaku ( ne sme kljucati ). Sklonimo sa ringle i dodamo čokoladu i mešamo dok se ne otopi. Malo prohladimo i prelijemo preko fila, zatim ponovo odložiti u frižider na kratko. Premažemo drugim delom fila, dodamo drugu koru koju prelijemo ganaš kremom i dobro rashladimo.

Geršla ( Bio  Pijaca) tj. oljušteni ječam. Ječam je pravo bogatstvo minerala. Sadrži kalijum, magnezijum, fosfor, mangan, cink, gvoždje, selen. Naročito je značajan kao izvor kalijuma i vlakana. Od vitamina je posebno bogat sa B12 i E vitaminom. Ječam je odličan za probavu, kao regulator kiselosti u organizmu i za regulisanje holesterola u krvi.Nijedna druga žitarica nema tako mnogo nezasićenih masnih kiselina kao ječam i po tome je jedinstven. Savremeni način života, sa mnogo brze hrane i šećera u ishrani dovodi do povećanja kiselosti krvi, a time i organizma uopšte. Geršla je blagotvorna za srce i kod srčanih bolesti, krv, tanko crevo, želudac, slezina, pankreas, žuč, nervni sistem, probavni sistem; preporučuje se kod povišenog holesterola, bolnih urinacija, edema, probavnih smetnji, hepatita, dijaree, dispepsije, predmenstrualnog sindroma i nesanice. Kliničke studije su potvrdile da konzumiranje celovitog ječma ili ječmenih proizvoda efikasno snižava holesterol, naročito loš (LDL). Osim toga umanjuje i apsorpciju šećera čime smanjuju rizik od pojave dijabetesa tip 2. 

RECEPT: Preko noći potopiti šolju geršle u hladnu vodu. Za to vreme žitarica dobije vitamine i minerale jer počne da klija, i lakše se skuva. Na ulju prodinstamo glavicu crnog luka. Dodamo na tanke kolutiće iseckanu jednu šargarepu, pa zatim dve iseckane paprike , pa dva češnja belog luka. To dinstamo kratko i dodamo još malo kupusa svežeg, iseckanog na rezance. Kada se to sjedini dodamo geršlu i nalijemo sa vodom. Voda treba dobro da prelije sve to, a kasnije možemo da dodajemo vrele vode ako bude potrebno. Sve to kuvamo u poklopljenom tiganju. Kuva se malo više od pola sata. Probajte, treba da zrno bude mekano za jelo. Inače zrno se ne raskuvava, već ostane onako celo – daje “otpor” pri jelu- ali neverovatno je ukusno. Posolimo, pobiberimo, dodamo iseckano peršunovo lišće, i to je to!Začinite je kurkumom. Geršla se odprilike ponaša u kuvanju kao integralni pirinač

RECEPT: Coolinarca- Uzeti šolju ječma, veličina šolje od bele kafe ili 2,5 dl, oprati i potopiti preko noći u vodi. Potopljeni ječam, brže će se skuhati. Sutradan, isprati ječam i dodati dve šolje vode i kuhati.Na malo ulja prodinstati kratko kapulu, dodati mrkvu sečenu na kockice, papriku sećenu na trakice ili kockice, smrznuti kukuruz, paradajz i svo povrće dinstati dok ne postane mekano. Kad je omekšalo, dodati začine: so, biber, lovor, peršuna, celera, protisnut češnjak. Kuhati da se svi začini sjedine.U kuhani ječam dodati svo ovo kuhano povrće i izmešati. Kuhati još malo na tihoj vatri dok se ne prožmu svi ukusi. Po potrebi dodati paradajz soka ili vode, kako bi dobili željenu gustinu.

RECEPT: Supa od ječma: Oljušteni ječamoprati i preliti sa pola litre vode. Ostaviti da odstoji preko noći. Sutra kuvati ječam u ovoj istoj vodi oko jedan sat na tihoj vatri (ječam treba da bude mekan).Povrće treba izrendati, a lišće celera i peršuna sitno iseckati pa sve pomešati, dodati soli i začina po volji i kuvati još oko 15 min. na tihoj vatri (ako treba dodati još malo vode i promešati).

Autor: eatthis.com 03. jul. 2021. Izvor: Shutterstock

Limun je bogat raznim vitaminima i antioksidansima, pa se zbog toga smatra jednim od najzdravijih vrsta voća. …  iscediti jedan limun u čašu tople ili hladne vode i tako ga popiti.Treba napomenuti da je ceo limun zdrav, uključujući i sok i koru limuna … Na organizam ovo citrusno voće ima višestruk uticaj i zbog toga bi ga trebalo koristiti u ishrani. Izgledaćete mlađe-održavate mladoliki izgled zahvaljujući velikoj količini vitamina C. Studija objavljena u časopisu „The American Journal of Clinical Nutrition“ ukazuje na to da je veliki unos ovog vitamina povezan sa manje suvom kožom i manjom pojavom bora. Snižava krvni pritisak-… Osobe koje su konzumirale bar polovinu limuna dnevno i hodale 7.000 koraka dnevno imale su znatno bolji krvni pritisak, pokazala je studija objavljena u časopisu „Journal of Nutrition and Metabolism“. Nećete biti gladni- ako se često prejedate, limun vam može pomoći jer sadrži pektin koji se nalazi u kori i pulpi agruma, a koji pomaže da se duže osećate sito. Pomaže u gubitku kilograma– limun je bogat polifenolima koji sadrže antioksidanse. Studija objavljena u časopisu „Journal of Clinical Biochemistry and Nutrition“ pokazala je da su … Takođe je primećeno poboljšanje nivoa šećera u krvi, leptina i insulina. Pomaže kod upala– Vitamin C ima antioksidativna svojstva koja ublažavaju upalu,…   olakšava prehladu– Limun vam može pomoći da se pre oporavite od prehlade i ojačati imunološki sistem. Osim toga, vitamin C pomaže kod stanja povezanih sa respiratornim problemima. Pićete više vode- Voda pomaže u gubitku kilograma, ubrzava metabolizam i daje više energije. Sprečava pojavu bubrežnog kamenca– Ako ste ikada imali bubrežni kamenac, znate koje bolove to nosi sa sobom. Ali, ako vam je limun deo redovne ishrane, možda nećete morati sa brinete o tome. Limun ima visoku količinu citrata za koji je dokazano da sprečava pojavu bubrežnog kamenca. Poboljšava holesterol- Limun je prepun sastojaka koji se bore protiv holesterola, uključujući vitamin C, koji dokazano snižava nivo lošeg holesterola, pokazala je … . Osim toga, limun sadrži i flavonoide koji snižavaju nivo lošeg holesterola i triglicerida. Dobar je za zdravlje mozga- … pokazala je da limun može da sprečiti ozbiljan mentalni pad. Pokazalo se da održavanje zdravog nivoa vitamina C može da zaštiti od kognitivnog propadanja povezanog s godinama. Zbog toga pazite da unosite dovoljno vitamina C da biste zaštitili mozak. Pomaže kod pražnjenja creva– Limun je takođe dobar i za održavanje zdravlja probavnog trakta. Zahvaljujući visokom sadržaju topivih vlakana, limun pomaže u redovnom pražnjenju creva. Osim toga, ovo voće sadrži i limunsku kiselinu koja takođe pomaže u probavi. Imaćete svež dah– Kiselina koju sadrži limun osvežiće vaš dah i neutralisaće neprijatne mirise. Ako ste jeli beli ili crni luk i želite da se rešite neprijatnog mirisa, uzmite limun. Iako je limun odličan za zadah, limunska kiselina može nepovratno da oštetiti zubnu gleđ. To može da dovede do promene boje na zubima i preterane osetljivosti, a na kraju i do karijesa i konaćnog propadanja zuba. Dakle, uprkos brojnim zdravstvenim prednostima koje limun ima, umereno konzumiranje je ključno. (Možda oprati zube mekom četlicom, nakon što pojedete limun).

Vijesti online 02.07.2021. 22:18h … Sastojci: 6 jaja, 350 g šećera, 250 ml jogurta, 200 ml ulja, 330 g brašna, ½ praška za pecivo, 400 g višanja, 200 g čokolade, 200ml slatke pavlake, 1 kašika kisjele pavlake, bijela rendana čokolada Priprema: Bjelanca izmiksajte sa šećerom. Dodajte žumanca i još malo umutite. Sipajte jogurt i ulje i promiješajte. Sjedinite brašno i prašak za pecivo. Dodajte prethodno umućenoj smjesi i najmanjom brzinom izmiksajte. U pleh od rerne obložen papirom za pečenje sipajte polovinu smjese, preko stavite ocijeđene višnje, a onda sipajte i drugu polovinu smjese. Pecite u rerni zagrejanoj na 180 °C od 20-22 minuta. Izlomljenu crnu čokoladu prelijte vrućom slatkom pavlakom. Ostavite 2 minuta pa promiješajte i dodajte kisjelu pavlaku. Sipajte preko kolača, pospite bijelom čokoladom i ostavite da se ohladi.

 

«Roditelji i dadilje su dugo vremena smatrali da su crtanje i bojenje efikasan alat za angažovanje i smirivanje anksiozne i neposlušne dece. Na kraju krajeva, malo je takvih stvari kao što je lep odabir bojica, komplikovan šablon za bojenje i malo slobodnog vremena za odvlačenje detetove pažnje od problema u svetu. Nedavno je malo starija populacija usvojila ovu umirujuću aktivnost iz detinjstva. Ono što je počelo kao čudna razbibriga, postalo je trend rasprostranjen po celom svetu, o čemu svedoči broj bojanki za odrasle, koje su našle svoj put do vrhova top lista internacionalnih bestselera. Ovaj trend možda omogućava prisećanje na detinjstvo, ali u stvarnosti, može biti da su terapeutske odlike ovih knjiga razlog za dobru prodaju ovih knjiga. Zasnovano na studijama iz ranog 20. veka, bojenje stvara opuštajući efekat, smirenost i stimuliše moždane zone povezane sa motoričkim sposobnostima, čulima i kreativnošću. Psihijatar Karl Jung je uveo u zapadnu misao istočnjački motiv mandale za čiju je pojavu verovao da odslikava unutrašnje_procese_ljudske_duše.

Skeniranje mozga je otkrilo da se tokom bojenja aktiviraju naše dve moždane hemisfere. Dr Sten Rodski, neuropsiholog, kaže da bojenje izmamljuje opuštajuće misli. … Bojenje nam omogućava da „isključimo“ mozak za druge misli i usredsredimo se na trenutak, što je bolje nego da se brinemo o tome „šta bi bilo kad_bi_bilo”_što_ uglavnom_uključuje_negativne_scenarije.
Dr Džoel Pirson, naučnik u oblasti istraživanja mozga, pri Univerzitetu u Novom Južnom Velsu u Australiji, pruža teorijsko objašnjenje terapeutskog efekta: koncentrisanje na bojenje slike može olakšati zamenu negativnih misli i slika onim prijatnim. „Kada bojite morate pogledati oblik i veličinu motiva, morate pogledati ivice i odabrati boju. Ove aktivnosti obuzimaju iste delove mozga koji zaustavljaju pojavu mentalnih slika povezanih sa anksioznošću.“ Rečju, bojenje ima naučno dokazani_antistres_efekat. Dakle, ako izigravate roditelja ili „bebisitujete“ anksioznog i neposlušnog čoveka kome je neophodna umirujuća razonoda, uzmite nekoliko flomastera i smestite ga na neko prijatno mesto i dajte mu bojanku. Naučno je dokazano da kod odraslog čoveka_umajnuje_stres_i_izaziva-sreću! Izvor: www.lulu.com»

„Legenda. Ovo je bila prva priča koju sam čuo na trgu. Jedna mlada žena pustila je stranca u svoj krevet pošto je verovala da je božji glasnik. Zatrudnela je. Tako se priča širila kao trač po pijaci i u početku je izazivala veselje. Kako je devojka mogla da bude tako naivna? Pripovedač je prošetao pogledom pred skupinom pred sobom i u očima mu se pojavio ljutit izraz. Vidim i sami ste hteli da se nasmejete. To je sigran znak da mislite da ste bolji od nje.  Mogu da vam kažem: nema nikakvog razloga za to. U gradu u kojem je živela, smeh je brzo prešao u prezir. A od prezira do besa, kratak je put. Zar je nije trebalo proterati? Devojka nikada nije upoznala svoje roditelje. Kao veoma malu našli su je jednog jutra…“ pise Norvežanin Jan Vise u, meni dragoj, knizi „Naga pred voljenim“. Radnja je smeštena u neko davno doba ali bi se kao metafore mogla i danas sagledati.

Pola kilograma luka, posoliti, dodati dve šargarepe. Izdinstati na ulju. Kad se izdinsta, skčoniti sa šporeta, dodati biber i alevu papriku. U to nastrugati tri-četri krompira, dodati 4-5 šaka pirinča i sve dobro izmešati. Očišćene, srednje velike babure- paprike 7velikih ili10- ak manjih, filovati i zatvoriti krompirom ili paradajizom isečenim na kolutove.

Sos: Ulje sa kašikom brašna ispržiti kao za zapršku, na tihoj vatri. Skloniti sa šporeta, dodati alevu papriku, 1 kašičicu ili 2 kašike kuvanog paradajiza ili kečapa. Zatim dodati 400ml vode. Time preliti filovane paprike. Staviti da provri- Kada provri  staviti u rernu na 250 stepeni. Peći 50 minuta do sat vremena.

Autor: N1 Zagreb12. jun. 2021: Lifestyle: Premda ga mnogi najčešće doživljavaju kao začin u jelima ili miris u ormarima, baš poput sestrinske lavande, ruzmarin kao vrsta mediteranske biljke može se pohvaliti lepim, grmolikim izgledom, posebno u vreme cvetanja, a svojim opojnim mirisom u stanju je da otera brojne štetočine i na taj način zaštiti ostale biljke u vrtu.

Ruzmarin je grmolika zimzelena biljka igličastih listova i krhkih svetloplavih cvetova. Njegovi listovi intenzivnog mirisa i ukusa vekovima se koriste kao začin, za aromatizovanje povrća i mesnih jela.

Naziv ove dobro poznate biljke dolazi od latinske riječi ros (rosa) i marinus (more), te samim time opravdava činjenicu da mu za rast posebno pogoduje vlaga koju donosi morski povetarac. Osim na Mediteranu, s kojeg potiče, ruzmarin se uzgaja i u Engleskoj, Meksiku i SAD.

Kako brinuti o ruzmarinu?- Postoje dve vrste ruzmarina, one koje rastu kao uspravni grm i one koje stvaraju zemljani pokrivač. Vrsta rosemary officinalis ona je koju najčešće srećemo u baštama, posađenu u loncima i teglicama na balkonima i prozorima. U proleće ruzmarin ima plave, ružičaste, bele ili ljubičaste cvetove, a s obzirom da je reč o biljci toplog podneblja, većina vrsti zahteva veliku količinu sunca. S druge strane, u zimskim mesecima uspešno podnosi nisku temperaturu i mraz, ukoliko ga odlučite ostaviti napolju. Ruzmarin je jedna od onih biljaka koju je potrebno redovno i uravnoteženo zalivati. Tokom leta, za vreme vrućina, preporučeno je zalivanje jednom do dva puta dnevno. Isto tako, važno je pripaziti da ne preterate, jer u tom slučaju može da dođe do truljenja korena i propadanja biljke – veći je pobornik dobro isušenog tla uz umerenu vlagu. Prvu sedmicu ili dve kada ga posadite, potrebno mu je više vode kako bi se dobro ukorenio u tlo. Nakon toga, ako je ruzmarin posađen na otvorenom, kiša će odraditi svoje. Otporan je na sušu, pa će preživeti i ako ga ne zalivate dugo vremena. Ruzmarinu omogućite dobro drenirano tlo, jer ne voli tla koja se ne isušuju dobro. Kako biste uživali u rastu ruzmarina na pravilan i uspešan način, potrebno je da povedete brigu o njegovom orezivanju, i da istovremeno eventualnu pojavu bolesti, štetočina, korova. Rano proleće idealno je vreme za orezivanje ruzmarina, a cveta dva puta godišnje, u aprilu i septembru.

Lekovita biljka– Ruzmarin štiti od bakterija u hrani, posebno u letnjim mesecima, zahvaljujući antimikrobnom delovanju, i suzbija širenje patogenih mikroorganizma. Zovu ga i prirodnom zamenom za aspirin, jer smiruje nervni sistem i jača probavu. Kalorije vas doista ne moraju brinuti, a bogat je vitaminima i mineralima. U otprilike 100 grama ruzmarina nalazi se 14,4 g dijetalnih vlakana. Obiluje manganom, kalcijumom, gvožđem, bakrom i magnezijumom, a od vitamina C, A, te folnom i pantenonskom kiselinom. Listići ruzmarina i eterična ulja mogu se koristiti kod, na primer, disajnih tegoba, odnosno kapi ulja s vodom za inhalaciju. Koristi se i kod lakših dijagnoza bolesti jetre i problema u lučenju žuči. Naučnici su, takođe, otkrili kako mirisanje ulja iz biljaka i trava može da pomogne da poboljšamo pamćenje, a testovi na Univerzitetu u Njukaslu pokazali su da je ruzmarin odličan primer.

Ruzmarin spada u tvrde začine, a njegovi tvrdi listovi skidaju se s grančice i koriste u jelima koja se duže kuvaju. Obično se koristi s pečenim mesom, a izvrsno se slaže i s pečenim krompirima. Neizostavan je deo fokače, fine italijanske pogače s maslinovim uljem, a koristi i se i u sosovima s crvenim mesom, te s ribom.Osim toga ruzmarin će ukusom oplemeniti i razne domaće namaze. Tako ćete dobiti zdrav obrok za doručak i večeru, baš poput namaza od pasulja, gotovog za deset minuta. Prema rezultatima istraživanja, učenici i studenti koji su radili u prostoriji uz miris eteričnog ulja ruzmarina postigli su pet do sedam odsto bolje rezultate na testovima pamćenja. …  Miris ruzmarina vekovima se povezuje sa dobrim pamćenjem, …  učenici u Staroj Grčkoj nosili vence ruzmarina na ispite. Napravite …  balzam za masnu i tanku kosu. Sastojci: kafena kašika ruzmarina, kašika kamilice, kašika koprive, 100 ml vode, kašika voćnog sirćeta. Pomešajte ove biljke i prelijte vrelom vodom. Dodajte voćno sirće i neka sve odstoji 10 minuta i potom ocedite. Nakon pranja, ovu proceđenu tečnost umasirajte u kosu. Nemojte isprati. Umesto kamilice i koprive, možete upotrebiti majčinu dušicu u jednakoj količini.

 

Često zamolim da pogledaju mehanizme odbrane. Još češće zaborave.

www. Artnit.net : „ Projekcija je tendencija projektovanja svog ponašanja, osobina i impulsa na nekog drugog. Iako je to naizgled kompleksan fenomen, on je i jedan od najčešće usvojenih mehanizama odbrane. Nju često koristimo kako bi sebe “odbranili” od nas samih, od neke psihičke opasnosti koja je zapravo deo naše ličnosti, koji nismo u stanju da prepoznamo i prihvatimo u sebi samima.

Projekcija spada među primitivnije psihološke mehanizme odbrane. Ona se javlja rano tokom razvoja pojedinca i njena efikasnost tokom dužeg perioda je prilično mala. Nju koriste deca da bi izašla na kraj sa anksioznošću i konfliktima i njihova česta reakcija je drugi su krivi.

U odraslom dobu projekcija se smatra za infantilno, nezrelo ponašanje koje može biti opasno po svakodnevno socijalno funkcionisanje pojedinca. Kod odraslih su prisutne paranoidne odbrane i sopstvene želje i motivi pripisuju se drugima. Empatija se smatra obrnutim oblikom projekcije, gde se osećanja drugih osećaju kao svoja. Iako projekcija može delovati i na pozitivan način kada projektujete osećanja ljubavi, samopouzdanja i brige prema drugima, ona posebno onda kada deluje na negativan način samo povezuje stres i anksioznost i sprečava nas da se suočimo sa korenom emocija.

Prema psihoanalitičkoj teoriji Sigmunda Frojda, projekcija je psihološki mehanizam odbrane, pri čemu neko “projektuje” sopstvene nepoželjne misli, motivacije, želje, osećanja – u osnovi delove sebe – na nekog drugog (obično drugu osobu, ali ponekad i na životinje i nežive objekte). On je verovao da je projekcija odbrambeni mehanizam koji se često koristi kao način da se izbegne neugodno potiskivanje osećanja. Osećanja koja se projektuju mogu biti kontrolisanje, ljubomora, ljutnja ili seksualne prirode. Ovo nisu jedini tipovi osećanja i emocija koji su projektovani, ali se najčešće javljaju projekcije kada pojedinci ne mogu da prihvate svoje sopstvene impulse ili osećanja.

U savremenoj psihologiji smatra se da osećanja ne moraju nužno biti potisnuta da bi predstavljala projekciju. Za projekciju se može reći da obezbeđuje nivo zaštite od osećanja sa kojim osoba ne želi da se bavi. Angažovanje u dopunskoj ili komplementarnoj projekciji može omogućiti ljudima da se više osećaju kao drugi ili da se lakše odnose prema njima».

 

Jutros ponovo razumeh koliko je priroda lepa I lekovita I nama ljudima koji smo tako nemarni I često zli prema njoj-Prirodi. Setih se da su nekada svesno vladari i velmože imali drugačiji stav- makar i iz koristoljublja:                  www.InfoKOP.net :

“U proleće 2007. godine naslednik Francuske krune Šarl Filip od Orleana, počasni vojvoda Anžuja, zasadio je tokom posete Srbiji, nove sadnice jorgovana u dolini reke Ibar, u znak sećanja na Jelenu Anžujsku, francusku princezu i srpsku kraljicu. I ovog aprila kada cvetaju jorgovani u dolini Ibra koja je poznata i kao dolinom jorgovana u sećanje navire priča o Jeleni od pre sedam vekova koja je obeležila srpsku srednjovekovnu istoriju.

Ibarska dolina, jedna od najlepših u Srbiji, proteže se od Kosovske Mitrovice do Kraljeva, a njome krivuda Ibarska magistrala čiju su trasu prosekli stari Rimljani, proširivali srpski vladiri, a danas spada medju najprometnijih saobraćajnica. U dolini Ibra stvarani su temelji srpske srednjovekovne države, njene duhovnosti i kulture – stari grad Ras prva srpska prestonica, manastir Žiča, prva srpska arhiepiskopija, kao i manastiri Studenica, Sopoćani, Gradac, koji su u vrhu svetske kulturne baštine.

Pre sedam vekova, jednog majskog dana, kralj Uroš Prvi Nemanjić dočekao je u dolini Ibra svoju izabranicu, francusku princezu Jelenu Anžujsku, buduću srpsku kraljicu. Stigla je iz pitome Provanse u jedan sasvim dugačiji krajolik, planinski, koji presecaju sure litice kanjona reke, pa je srpski kralj, da bi joj ulepšao prve trenutke u novoj sredini, a pre svega iz velike ljubavi, odlučio da celom dolinom zasadi mirisne jorgovane. Hiljade cvetnih bokora, plave, ružičaste i bele boje duž puta od oko 270 kilometara kroz dolinu odredili su joj naziv Dolina jorgovana. Bila je i ostala ljubavno zaveštanje srpskog kralja njegovoj ženi koja je srpskom narodu podarila dva buduća kralja, Dragutina i Milutina.

Opčinjena ljubavlju i lepotom kraja, Jelena je živela više od pola veka u dvorcu na obali reke, a 1270.godine sagradila je manastir Gradac gde i danas počiva kao monahinja. Glavna manastirska crkva ima trodelni oltarski prostor, zidana je od tesanog kamena, a skulptorski ukrasi su od mermera u romano-gotičkom stilu. Ističe se lepotom arhitekture među svim srpskim crkvama srednjeg veka, a freske koje su, nažalost dosta oštećene, pripadaju vrhuncu monumentalnog stila 13. veka i prirodni su nastavak umetnosti sopoćanskih slikara”.

” …  Jelenu Anžujsku ..  plemenitosti, mudrosti,obrazovanju i dobroti prema narodu. Njena uloga je posebno značajna za prosvetiteljstvo, jer je njen dom  bio i učilište, ali i prva biblioteka – tzv. knjigohranilište. Kraljica je za potrebe manastira davala da se neke značajne knjige prepisuju. Zvali su je prvom srpskom učiteljicom, jer je u svom domu okupljala siromašne devojke iz tog kraja i podučavala ih raznim poslovima.

Priča o Dolini jorgovana je spomen na doba procvata Srbije u kojoj je Kralj Uroš Prvi proširio granice srednjevekovne države na jug. U to doba razvija se rudarstvo, šire se zanati i trgovina, a ekonomski razvoj podsticaj za unapredjenje srpske kulture i opšteg blagostanja.

Jednoga dana možda će se priča o Srbiji pamtiti i po jorgovanima. …”

Jelena Gligorić