Sva lica, mesta, radnje su fikcija:

U šumarku Jutututu

Nadzorni je Balakaha

Obećao trimčekima da će dati trimček stazu.

A na stazi, brajko moj Tablica Zabrana

Ne zna im se broj:

vožnja bajsa, mezimcima radost svaka …

Netrimčeki dragi mili,

Nikom važni nisu bili.

Klozet papir, ljudske fekalije,

bicikli što preko netrimčeka žure,

Metalik muzika, smeće, nađubrena šuma svaka.

Uteha je nama draga,

da  trimčeki treniraju

I da radost svoju

Svima nama darivaju.

Tako juče neka sedokosa žena/ na žalost čak komšinica, sa dečakom starim oko 7 godina, umesto da ga povede u restoran koji je tu odmah, u toalet ( ako neće/ ne sme kući), ona ga uči da kaki/ piški u šumi. Onda vadi i vlažne maramice- spremila se ona, ima, izgleda iskustva. A to što mladunac neće biti spreman da odloži naviku i vlada svojim sfinkterima- ma šta li je to ili još bolje čemu to. (Uz put, tu su i krpelji i tzv. Lajmska bolest.) Tu su livade i šume! Malo dalje uz trim stazu drveni stolovi puni pića/ ića, nedelja je. I jedan, ali oko 40 godina star, decak izlazi iz šume gde je…

I stvarno, zašto Balakaha ne pokupi smeće omah nego ga ptice raznose. I zašto ne postavi bezbroj tih pokretnih toaleta. Nekada davno je jedan od profesora tokom specijalizacije pričao da tolaeti moraju da imaju vodu, sapun i papir da bi se EDUKOVALI ljudi koji dođu. Najzad Balakaha bi mogao da zađe i uzme ljudima po 500 ili 1000 dinara, jer svo to piće ili ostavljeno đubre ima cenu cca povećeg novčanog izdatka, ono što se u brzom hodu vidi.

I tako, veliki i mali piške i kake po šumi. Navike odgovornost, odložiti potrebu do – i na društveno prihvatljiv način- šta to beše. Jer danas nema tako mnogo kladionica, već ima tako mnogo onih kojima nije rečeno da se nagoni kontrolišu. Ili je to ona „koještarija“ da u mikrokosmosu roditelji hrane, izdržavaju i daju džeparac svojoj deci i sa oko/ preko 30 godina (jer tako i sebi produžavaju život); dok makrokosmos isto vodi računa da su svi bezbrižni.

Najzad, „Pančatantra“ lepo savetuje: gledati svoja posla.

Norveški pisac Erlend Lu: Naivan. Super. Opisuje događaj kada su deca iz konvikta pri školi obrali jabuku, pri tome su uništili drvo. Vlasnik drveta je otišao kod direktora škole i napravili su dogovor. Đaci koji su učestvovali u pomentom događaju su u narednim mesecima donosili vlasniku jabukovog drveta, svoje parice koje su im roditelji slali mesečno. To znači da su sebe lišavali nekih malenih radosti. Na kraju školske godine, pomenuti đaci su otišli kod  vlasnika drveta jabuke. Ovaj ih je uveo u kuću. Poslužio i svakome dao njegove parice, koje je vlasnik drveta jabuke primao od dečaka i čuvao za njih. Tako su dečaci učili da je svet dobro i predvidljivo mesto. Tako su tzv. starovremskim vaspitanjem, stariji vaspitavali decu.

Kad god se setim ove priče, osetim toplinu u srcu i radost. Radost da su odrasli hteli da se bave sa decom, razmišljali šta i kako kazniti da kazna bude učinkovita, i smatrali su da im je to i dužnost. Odavno se ovo ne praktikuje. Današnja deca su često buntovna, bahata, bez razumevanja uzroka i posledice, smatraju da im pripada da udaraju drvo, da lutaicu gađaju kamenom- možda, i jer ih roditelji svojim primerom savetuju.  Uz to roditelji idu ispred njih i opravdavaju te radnje.

Mikrokosmos- porodica i makrokosmos- društvo se međusono prožimaju.  „Porodica je osnova ćelija društva“. I dalje verujem da je individualni stav i individualni izbor ponašanja – važan.

Сва помињана лица, радње, места су фикција:

И ево ње, илинке у недељу у  8 ујутру (19.5.21. нас је на степенишу по трћи пут заредом пресрела а данас 23.5.21. нас пресреће на улазу у зграду), види да долазимо ливадом јер је срећемо, на самом улазу у зграду, као проверавала је поштанско сандуче- верујем бар пола сата- јер смо се, керуше и ја, задржале хранећи псе луталице. Она, као, ставља своју цветну торбу на раме и у плавом џемперу, пролази поред нас и иде стазом. Гледам како се зауставља и као премешта торбе. Е благо деци са таквом менталном. И јутрос размишљам да је ок да кунем да сви који потичу од ње буду неоправдано клеветани, осуђивани, позивани у полицију на информативне разговоре, понижавани од истих као што је она. Или да пустим и не прљам себе. Јер је комшиница Сузана, тада Јовић, из предходне зграде, знала да каже: „пусти г—о да не смрди“. Да. Да. Тако је.

Драгоцено је да човек увек може да учи, ако хоће. Радо се сећам Сузе из зграде 31. Толико лепе једноставности. Тако паметна особа. Тако нормаликус. Драго ми је да познајем Сузу, и да је се ево и у овом моменту присећам. Драга Сузо, пуно Ти хвала.

1.jedna banana (neka bude zrelija jer je sladja), 3.jabuke.

Šolja ovsenih pahiljica. Iseckan badem/lesnik.

Jabuke oljuštiti, obatiti i ispasirati, dodati ispasiranu bananu i ovsene pahuljice. Ako je masa vodenasta i dalje, dodati još pahuljica dok se ne formira kompaktna masa. Kašikom vaditi smesu i stavljati u pleh sa pek papirom, formirati keksice srednje veličine i posuti seckanim bademom/ lesnikom.

Peci pola sata, ili dok ne budu i iznutra suvi.

Prijatno.

Сва лица и догађаји су фикција:

Мора да је страшно досадно када Илинка седи на прозору и чека да се вратим са псима. Јер, ово јутрос је већ треће јутро да она силази степеништем, и као гледа преда се, у моменту док откључавам врата, на спрату  стана, испод кога она живи. Она која то пре никда није радила. И са спрата на спрат она иде лифтом. Али сада нешто демонстрира: да је њена задња или да она сада мора степеницама поред мене и мојих паса?

О јадна, јадна полицијо када те нека глумица магарчи и користи као машицу за своје игре кривоклетстава. Јер илинка (мало слово И) нас је пријавила полицији као опасни смо и као претили смо јој.

Када бол и повређивање постане јако, ок је направити вежбице одвајања. Дисање. Најзад, разумети шта се у ствари дешава: да је некоме радост да другима прави несреће и муке. Негативна пажња. Нија жена чула за књигу. Није чула да не мора да свој нарцизам.. ма..- јер нарцизам и тражи публику. Па да, од сада је разматрам као нарцистички поремећај личности. И сада је јасније, и сада и не боли, јер то ипак само њу боли па се тако понаша. Сирота, сирота греотица. Која је спремна да “осветићу се”. И онда “Сила Бога не моли, али Бог силу не воли”. И ето поново вертиканог гешталт поља да ће све бити добро,

Poslaše mi o meni:„ Malo sam bolje sagledala Draganu. Nije patetična – racionalna je. Nije liberalna – zahtevna je, i zna kako treba. Ciljeve postiže na dugi rok, sa velikom verovatnoćom da uspe. Iskrena je, otvorena odlučna. Ne podilazi klijentu. Deluje lekovito i smirujuće. … Vaše je, šta ćete dalje. Imate mogućnost, ako želite, iskoristite je …“

A onda i ovo, ali kao komentar, druga i drugačija komunikacija: „Roditeljima sam … . Rekla da … . Naredila mami da … što radi….sve sam im prepričala. I zadovoljni su pristupom. Svaka cast za izbor lekova. Istražila sam a I upućena u lekove, jer I ja imam neke probleme na kojim radim…ali … “ (Klijent komentariše- skroz štosno).

I šta čovek još može da doda ili kaže.

1 l sampona od koprive ( Afroditin ili Farmasi)+

+ 100 ml pantenola ( vodeni rastvor)+

+ 30 ml kapi od koprive+

+ 30 ml AD kapi+

+ 50 ml ricinusovog ulja+

+ dvije ampule B vitamina.

U pradavna vremena, neki vladar je imao jedinicu kćer, koja je bila gajena s ljubavlju. Svaka želja joj je bila uslišena. Ne upoznavši sebe, ni svoje snage, potrebe, emocije; zaljubla se u svog roba. Poželela je da sa njim provede život. Otac je dugo svedočio o nemogćnosti takvog izbora. Kći je istrajavala. Onda, je vladar doneo odluku da ih zatvori u jednu sobu na neko dugo vreme. Ostavši sami i bez protivljenja njegog oca, ona – kći je shvatila svoju lakomislenost, i prestala je da veruje u nemoguću misiju.

Ponekada, kada, nama važni istrajavaju u svojim izborima, koji nas dovode da posumnjamo u sebe, pametno je udahnuti i pustiti, da idu za svojim izborima. Jer za to snose sami vlastitu odgovornost. I to je jedini put/ način da razumeju i budu odgovorni prema sebi.

На дно шерпе уље па 2-3 кафене кашичице зачина Ц, промешати да не загори. Онда у загрејано уље додати полако томатино љути парадајз 500 милилитара. Онда из кетлера пресипати литар вреле воде, па ким и ловор, па још нешто вреле воде па мало смрзнутог поврћа и пиринча колико стане у затворену шаку. Када ставим пиринач, искључим ринглу. Промешати. У тањир може тако или са јабуковим сирћем.

Poslaše mi tekstić:

« U životu dodje trenutak, kad ustanoviš: ko ti je važan,

ko ti nikada nije bio važan,  ko ti nikada više neće biti važan,  i

ko će ti uvek biti važan!

Zato se ne brini zbog ljudi iz tvoje prošlosti,  jer postoji razlog zašto se nisu uključili u tvoju sadašnjost!

Sreća te učini boljim. Iskušenje te učini snažnijim.  Žalost iz tebe napravi čoveka. Neuspeh te napravi poniznim.

Jedino te vera  potisne ka uspehu i napretku!»

(Vera= vera u Bogomajku/ Gospoda i Tvorca, vera u sebe, vera u vertikalni deo geštalt polja, vera u dobrotu, vera u zdravlje.. vera u radost…)