DIVNA PESMA

Ne žuri kroz život,

tako se samo prašina diže.

Život se  živi lagano,

a svako na cilj stiže.

Mene su učili malenim stvarima  koje su bitne,

srećan je samo onaj ko želi stvari sitne.

Ruke su tu da grle,

a ne da nose stvari.

Duša je uvek mlada,

jer samo  telo  stari.

Ne grabi nego stiči,

u sebi sreću gradi.

Vrednost se čuva unutra,

a ne na fasadi.

Zastani  tek da shvatiš,

šta u životu vredi.

Da imaš kom da se vratiš,

da ima  ko da te sledi.

Samo te jedno molim,

reči se ovih seti,

na cilj će stići svako,

bilo da gmiže il  leti.

Uvek se sa dušom igra,

anđeo ili vrag.

Čovek se pamti po onom

KAKAV  OSTAVI  TRAG !

Sva mesta, likovi, radnje su fikcija jer… tu je tako mnogo bola…

Jutros u 8 šetam pse, onda odlazim da kupim lekove. Prođoh pokraj ruzmarina koje sam zasadila- još su u celofanu koji sam postavila oko njih kao sveži rekonvalescent, zna sneg da zaveje i do prvog maja. Ušuškani su. Kada sam pred odlazak na posao oko podneva izašla videh da je neko tj Niko skinula celofan za ruzmarina koje sam ja zasadila i da je odnela gredice i da je taj ruzmarin koji je već ranije čerupala ovog proleća niži rastom nego prošlog, pa pomislih da ga opet čeruplala jer biljku nisam videla od novembra, niži je ii sada bez cveća, a prosle godine je i on cvetao. Pokupljeno je smeće sa livade, pa verujem da je Nadobudna Diverzantkinja pod maskom „brige“ uklonila i celofan  s ruzmarina a da je gledala kako prolazim pored ruzmarina o kojima ja brinem već pune tri godine. Ja i Nadobudna Diverzantkija i ne govorimo. Od kada je oklevetala moje dete i prijavila nas policiji, nemam šta sa njom. Tako da je gledala sa svojih prozora i znala da se ja bavim tim biljkama i da ona nema šta tu da traži. Verujem da je ljuta jer je smanjila dolazak kod deke preko puta pa je tu i manje dodatnih eurica od kćerke iz Italije.

Ima Nadobudna Diverzantkinja duži staž u psudopomoći: peglala je veš kod Dijagonalića a oni su joj ostavili da pazi stan, moje cveće je izmeštala i evo sada se pošto je čupala ruzmarin koji ima ime Ljubica a ruzmrin Devetka je i nestao zajedno sa okolnim gredicama- ilinka Zafić se i tu našla u poslu. E da dragi Bog oće da je zaposli u njenom životu i životu njene dece i unučadi i da njoj i njima isto tako čine kao što ona radi po tuđim.

Dragi Nešo, pišem ti jer kada sam Ti se poslednji put obratila lično preko kancelarije Tvoja majka je obećala da će mi se osvetiti na mom detetu i oklevetala je u policiji. Odavno nemam šta da joj kažem. Ona zna da se ja bavim tim ruzmarinima da sam ih posadila i da iz zalivam i đubrim i poljubim i kažem im po neku lepu reč. I to

Тражећи погодан локал наиђох на сталак са књигама. Међу њима и књиге: „Добре приче за добру децу“-Махади Азар Јазди. Очарана подигох  да погледам.  Испод  се налази друга књига  „Истините приче“- Мортеза Мотахари, а испод „Приче из Иранских крајева“- приредио Мохамад Џафери. Очарано гледам и обраћам се женама које ту седе, како до власнка овог блага. Једна рече- то је од господин , назовимо га, Дарко. Знате ја бих да откупим/ купим ове књиге, требам их за посао, настављам ја горљиво. Књиге су у издању Културног Центра И. Р. Ирана у Београду . Боже драги, па ја сам тотлана незнализа, нисам ни слутила да овако благо постоји на дохват руку. Персисји језик и цивилизација стара од давнина са својим вредностим, које су за мене и данас актуелне. Могуће да амбасаде имају своје културне центре? Јој колика сам незналица. У то госпђа доби на мобилни, поменутог и назовимо га, Дарко. Рече да је  откуп чоколада. Драги Господе и Богомајко, хвала, хвала, хвала на љубави, на даривању, на радости давања и на радости примања. Одјурих са све књигама, у први дућан и донресх чоколаду власнику и наранџе госпођама које можда посте јер је Васкршњи пост у току.

Била сам очарана, понизно захвална за даривање, за приче старе колико и цивилизација. Хвала. Хвала. Хвала.  Драги Творче, хвала Ти за ову ничим изазвану љубав и радост. Понизно остадох захвала.

Сва имена, места, хуманоидни и други облици живота су фикција.

Водим керуше на поводцима, изашли смо из тог неког дела где нема слободоумних власника мужјака паса у смислу нека се њихом пас „олакша“, и натрнчавам на лика који је нашу покојну уличну керушу охрабривао у одбранама и називао је „курво“. И кажем да склони њиховог увек “предосадног” пса Тете. Окреће се и пита зашто? Јер је керуша у терању. Па шетај онда око твоје зграде, рече власник пса Тете.

Упркос савету ветеринара кога поштујемо, зар је неопходно да се овакви разговори дешавају. Јер сам питала Тетеову газдарицу зашто га не стерилишу, рече да оће да га пари. Првог терања те исте наше керуше други власни је свог опет увек нагонски орјентисаног пса Тее дослове скинуо са наше керуше.

Па људи драги о чему се ту ради? На посађене рузмарине се ваши пси испи….авају, јуре женке које су на поводцима … јер, дубоко верујем, те газде виде своје псе као потребу да само они постоје у социјуму?

И тако сирота бића која не могу да се бране бивају кажњавана не само људском немарношћу већ и законском клаузулом где је ветеринарка заклетва да вет штити човека. И исто тако у шуми ове сече дрвећа а  после „палих стабала због снега“ посекоше недужан дуд у шуми уз пут иако је био у земљи више од пола метра и корен је био исто у земљи.

Савет: Не усвајајте уличне керуше, нека се множе и даље до бесмисла. Не гледајте убијна дрвећа и читаје Петер Волебен „Тајни живот дрвећа, шта дрвеће осећа и како комуницира“ и „Скривени живот животиња, шта животиње мисле и осећају“ од исто аутора, ако … ако… желите да помислите да има и других бића сем људи. Надајте се да ће телевизије да имају рекламе у којима се уче људи да уђу у ресторан или кафић и питају да обаве нужду- јер је увек бесплатно (јер је толико фекалија већ сада на прилазу урбаном делу да је сабчажњиво гледати клозет папире како лепрша по шумама).

„ Svet nije božanska igra, svet je božanska sudbina. Postojanje sveta, čoveka, ljudske ličnosti, vas i mene, ima božansko značenje.

Kreacija- nama se dešava, gori u nama, menja nas, mi drhtimo i onesvešćujemo se, pokoravamo se. Kreacija- ućestvujemo u njoj, susrećemo se sa Tvorcem, nudimo sebe Njemu, pomagači i saputnici. “  Martin Buber

Flaša vode u prodavnici košta 1 novcanicu. U hotelu, ta ista flaša, košta 3 novčanice. Na aerodromu, opet, ta ista flaša, košta 7 novčanica.

Ista flaša, ista voda. Jedino se razlikuje mesto prodaje. Tako svako mesto daje- čak drugačiji ugao posmatranja. Te različitu vrednost jednoj istoj stvari.

„Ako se osećate manje vredno, promenite mesto.“- pišu.

I možda ova jednostavna metafora ohrabri neke jer „Sreća prati hrabre“, da se pokrenu.

Dok Meša Selimović piše/ upozorava: (jer) “ Previše sebe dadoh tamo gdje nije ni trebalo da me ima“.

„ Nikad neću zaboraviti metaforu koju sam čuo na jednom kongesu koja se odnosi na davanje prognoze pacijentima oko toga kakav će tok njihove bolesti biti:

… Metafora je o bumbarima: Naime, naučnici su odavno ustanovili, i matematički dokazali, da bumbari zbog veličine krila i težine tela, ne mogu da lete. Nikako.

Prava je sreća da bumbari to ne znaju, pa lete.

Slično je i u medicini. Slično je u životu.

Čuda se dešavaju, onima koji veruju u njih.  I onima koji imaju jasno zacrtane … do kojih moraju dobaciti. Bez obzira na fiziku …  usput.“

Verujem da je potrebno da usporimo i nađemo mir u sebi, jer tada možemo da pronađemo svoja lična čuda. Ili kako je jednom rekao David Ben -Gurion: “Ko ne veruje u čuda,  nije realista”.

Filosofija palanke, Radomir Konstantinović. Wikipedija:

Filosofija palanke se smatra jednim od najvažnijih dela srpske književnosti 1960-ih i Konstantinovićevim najznačajnijim delom. Doživela je preko sedam izdanja u Srbiji do 2006-e.

Citati= Wikipedija

“Iskustvo nam je palanačko.”

“Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad. Duh njegov, međutim, jeste duh između plemenskog, kao idealno-jedinstvenog, i svetskog duha, kao idealno-otvorenog.»

“Nema sveta izvan duha palanke. Samo on, koji ispoveda religiju zatvorenosti, religiju u kojoj je vrhovni bog ovaj bog jedinstva…^“

“Palančanin, međutim, verniji je palanci nego samom sebi, bar po osnovnom svom opredeljenju. On nije pojedinac na personalnom putu; on je sumum jednoga iskustva, jedan stav i jedan stil. Ono što on čuva, kad čuva palanku, to je taj stav i stil».

“Veliki svet” je svet koji, množinom mogućnosti (stilova) razara ovu jedinstvenost stila, ovu njegovu jedno-obraznost”.

“U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost».

“Ova služba stilu je, u svojoj osnovi, služba sigurnosti… On ima utisak produženog detinjstva, ili utisak produženog života pod okriljem porodice. Infantilizam je korelativan palanačkom duhu».

“Prošlost nije ono što nije sadašnjost, neka pre-sadašnjost, ili neka ne-sadašnjost. Prošlost je u najmanju ruku predviđanje sadašnjeg, ali je mnogo više potvrđivanje njeno».

“Život je rutinski život, siguran onom sigurnošću koju nudi rutina».

“Kult čistote je kult rutinskog (i rutinizovanog) života. Između čistote i rutine vlada znak moćne kauzalnosti koja, ponekad, ide do same istovetnosti, tako da bismo o rutini smeli govoriti, pre svega, kao o čistoj rutini a o čistoti kao rutinskoj čistoti. Kult čistote, u ovoj stilskoj svedenosti, doveden je do prave manije, i to u svemu, u stvarima materijalnog sveta, ali i u sferi ideala moralnih vrednosti».

“Palanka nije u svetu, ona je u duhu, svud moguća… “

Volim da čitam. Verujem da tako možemo da obogatimo sebe. Da tako izabiramo drugačije teme za razgovore. I da na drugačiji način strukturišemo svoje vreme.

 

„ Boja roze … sa previše roze gubimo mudrost, sve postaje sladunjavo, infantilno…“

 

U stolnome roze gradu,

Endemski je Balakaha,

Obećao stolničanima

Da će dati Instituciju Upravnik zgrade

i Plata Upravniku Zgrade …

Sva pomenuta lica, radnje, mesta su fikcija i nemaju nikakve veze sa stvarnim osobama, mestima, dešavanjima.

Krajem juna 2021. , bivši upravnik zgrade Lula Mira, se žalio da su ga na poslednjem sastanku kućnog saveta, „napali“ Diverzantkinja i Brkizam. Sve je počelo par dana pre pomenutog poslednjeg sastanka Bivšeg Upravnika zgrade. Šetajući pse oko zgrade, viđeni su na klupici iza zgrade 93, da sede Brkizam i Diverzantkinja i nešto šapuću. Kako su Budalesu videli, tako su i ustali. Bivši Upravnik je, na stepeništu, pričao da su ovo dvoje bili u dogovoru. Te da je Brkizam savetovao da Diverzantkinja bude javni a on će tajni deo upravnika zgrade, jer on „ne sme“…

U ponedeljak izlazeći iz lifta, Brkizam u svom maniru, sasu da su poplavili njegovu kuhinju. Rečeno  mu je isti problem postoji  sa komšijama iznad. Odmah je izašla na net i našla licencirani servis i zamolila da hitno dođu znajući za Brkizmovu plahu narav i njegovu gospođu koja umire evo već 20 godina, ume da prema „izvorima“ „navije“ga. Ljudi su došli. Obišli su i pregledalai sve vodovodne instalacije. Utvrdili da je sve suvom i uredno i čisto održavano, i zaključili da mora da postoji problem u vertikali kuhinje. Sajlom su očistili i ispostavili račun na  16 000 dinara i rekli da iskopiram račun i podnesen upravniku zgrade jer se radi o vertikali. Dakle, bili su školovani ljudi koji se time stalno bave.  Na računu su naveli da se radi o kuhinjskim instalacijama vertikale i da se radi o cevi koja povezuje kuhinje u vertikali. Račun su napisali u tri primerka. Poslušala ih je i iskopirala račun i dostavila ga u sanduče sa napomenom od vodoinatalatera. Nije očekivala da budu saradljivi «vaš»upravnik i doupravnik, ali ni takav odgvor. Izgleda da poručuju da se, Diveryantkinja tј. „vaš“ upravnik i doupravnik Brkizam, razumeju i u kanalizaciju. Ilinka svakako nije vodoinstalater, ne znam čime se bavi/la, ali time nije. Ni on. Brkizam je penzioner DB a ne vodoinstalater, iako on po zgradi trčkara, za platu prazni vodu iz radijatora isl. On je čovek koji je tako razmišljao u DB da je sada rešio a takvim načinom, nastavi. On se sada razume i u vodoinstalacije i, veruje se, savetujue Diverzantkinju, koja smatra da treba da joj- Budalesi odgovori:“ne pada mi na pamet“ ( da stanari iz vertikale nadomeste deo troška- pretpostavqam da je to htela da napiše?) “ kažu nije UPITANJU vertikala već tvoje kupatilo (zagušenje)“. I tako, oni eto postaše i stručnjci i za kanalizaciju i vodovod. Ipak, nije bilo ni drugo očekivati od dvojca Diverzantkinja-Brkizam, čak ni da se zahvale jer je Budalesa unapred uplatila novac za zgradu za celu 2022..Slikala je “vaš” upravnik komentar na kopiji računa, i razdelila na Novi Beograd, Pariz i na naselja u okruženju. Jednoglasni su bili da je primitivizam. Pa ipak, bilo je tužnjikavo. Ona je imala finog supruga koji je bio gospodin i ima finog sina advokata, i oni su drugačijeg manira (bio suprug).

Sva pomenuta lica, radnje, mesta su fikcija i nemaju nikakve veze sa stvarnim osobama, mestima, dešavanjima.

Savet: I to će proći. Narcistička adaptacija je vlastohlepna pozicija i kreirana je kao nužno zlo u vreme vlastite nejači  a radi preživljavanja. Ne vređa osoba sa narcističkim poremećajem sagovornika, ona se samo  projektuje. Ništa novo. Pomalo sam bila tužnjikava zbog manira „Filozofije palnke“(Konstantinović-Filozofija palanke) i  ovog palanačkog manirizma, ali to je već viđeno. Ništa novo. Ili kako bi to komšinicina majka rekla: „Čudno je vreme došlo: Telefon bez tipki, hleb bez motike, pivo bez alkohla, duvan bez nikotina, kafa bez kofeina, zima bez snega, leto bez sunca, veza bez ljubavi, brak bez obaveza, ljudi bez mozga“.

“Želim Vam u  svakoj Novoj godini dane pune običnih čuda…

Šoljicu kafe koju niste morali sami da skuvate…

Neočekivani poziv od starog prijatelja…

Dan pun malih stvari u kojima uživate…

Dobre pesme na radiju…

Ključeve baš tamo gde ih tražite…

Dan sreće i sitnica koje vam daju osećaj da se Bog smeši na vas, da vas čuva jer ste posebni..

I da, želim Vam mnogo ljubavi.”